Žal za pozorištem kojem nije mogla da se posveti onoliko koliko je želela dok je snimala serije i filmove i nastupala, glumica i pevačica Snežana Savić (61) nadoknađuje poslednjih godina.

VIŠE:Tamara Krcunović: Umetnost je ono što me čini srećnom

Najnoviju ulogu dobila je u Zvezdara teatru u komadu Vladimira Đurđevića Bajka o pozorištu, u režiji Marka Misirače, gde igra suprugu upravnika pozorišta koji je homoseksualac, iako sa njom ima dete. Zaplet i komični obrti nastaju kada se njihov sin zaljubi u ćerku iz ministarske porodice, u kojoj se znatno bogatije živi nego u umetničkoj.

VIŠE:Zorica Brunclik: Radujem se malim stvarima

- Bilo mi je teško da odbijam uloge koje su mi se dopadale samo zbog toga što sam morala da pevam na turnejama ili da snimam filmove. Sada imam vremena za pozorište – kaže Snežana. 

Da li sada manje nastupate kao pevačica, a samim tim i ređe putujete ?

- Prošla sam skoro ceo svet i više nemam tu vrstu provokacije da idem negde. Ulenjila sam se po tom pitanju. I dalje nastupam na svojim večerima na kojima pevam, glumim, govorim stihove i pružam publici večernji kolaž. U vremenu svetske i domaće krize neki novi klinci su kud i kamo zaposleniji nego mi koji smo godinama na sceni. Sve je to prirodno, publika želi nova lica, a i narod ima manje novca. Odavno su prošle zlatne godine kada su ljudi mnogo para davali na zabavu i koncerte. 

Niste zaposleni u pozorištu i celog života radite kao slobodni umetnik. Koliko je to teško živeti u tom statusu?

- Uvek je teško biti slobodan umetnik jer ste sami svoj poslodavac, sami se borite za posao i uplaćujete dažbine državi, a ona vam ga ne obezbeđuje. Međutim, ja sam imala sreću da sam uvek imala mnogo posla i meni taj status nije bio problem. Igrala sam i u Narodnom pozorištu i u Ateljeu 212, ali su me putevi vodili na drugu stranu. Imala sam pevačku karijeru i išla sam za tom vrstom izazova.

Kako ste uspeli da zadržite smirenost i da gradite smernu karijeru?

- Možda delujem smireno, ali nisam baš uvek takva (smeh). Uspela sam da ne pređem granicu dobrog ukusa sa pevačkim aranžmanima i ulogama. Ponosna sam na to što u mojoj karijeri nije bilo stvari zbog kojih bih se stidela i zadovoljna sam što me publika poštuje i doživljava na ovaj način.

Imate li vremena za svoju unuku Ninu ?

- Imam, ali ne dosta. Obožavam da budem sa njom i da je pratim kako svakog dana postaje zrelija. Uživam u njenim dosetkama i šalama, vrlo je šarmantna, radoznala i slatka devojčica. Čini mi se da sam sa njom više nego što sam bila sa svojom ćerkom, jer sam u vreme kad je ona odrastala bila zauzeta karijerom. Ostala mi je žal za vremenom koje nisam uspela da provedem sa njom. 

Da li biste voleli da vaša ćerka Anita rodi još dece?

- Naravno, ali ne mešam se jer mislim da je to lična stvar. Ja sam imala samo Anitu jer sam, kad sam se razišla sa njenim ocem, smatrala da bi za nju bilo stresno da ima braću i sestre od nekog drugog muškarca. Htela sam da je sačuvam od eventualnih ožiljaka koje bi na taj način mogla da stekne. Mislila sam da je bilo dovoljno to što sam je već na neki način lišila stalnog prisustva oca, iako su njihovi odnosi od trenutka razlaza i dan danas uvek bili odlični. 

Da li se stil gradi ili se čovek rađa sa njim?

- Godinama se stil uči i čovek ga vaspitava prateći sebe i gledajući svet oko sebe. Nije uvek imperativ biti moderan po svaku cenu i nositi ono što je u trendu, a da pritom to odskače od vaše ličnosti i onoga što inače nosite. Čovek mora prema unutrašnjem sebi da uskladi svoje odelo. Niko nije savršen, svako od nas ima nešto lepo što treba da istakne, ali i nešto manje lepo što treba malo da prikrije.

Gledate li reprize serija u kojima ste glumili?

- Gledam i uvek me iznova zanimaju kao i publiku. Začuđena sam koliko je to dobro urađeno i kako vreme odmiče, čini mi se da je bolje nego na premijeri. Volim da pogledam i Bolji život i Srećne ljude i Porodično blago, koje se sada prikazuje na BN televiziji. To što te serije uvek imaju veliku gledanost, znači da se bave večnim temama koje ne blede.

Kako negujete vaš dobar izgled?

- Nisam rob svog izgleda, a ako se nekome čini da dobro nosim svoje godine, to je prevashodno zasluga genetike. Ujutru uradim vežbice, iscedim pomorandžu i popijem sok i pojedem kašičicu meda. Odnedavno sam počela i vitamine da pijem, a ranije ih nisam uzimala. Imam dobru kremu, koristim puder u prahu, retko kad tečni i kameni. Nikad nisam volela tešku šminku, a u ovim godinama još manje.

Tekst: Nenad Blagojević