U njegovom naručju osetila je ponovo ženu u sebi, želju da voli i bude voljena i nije se stidela toga prvi put posle dugo vremena.
Kada su joj odgovorili da Bob želi da razgovara sa njom povodom intervjua, nije bila nimalo srećna. To je moglo da znači samo izmene, a ona uopšte nije videla razloga za to. No, nije imala kud, osim da potvrdi i ostavi kontakt telefon radi dogovora.
Renata je našla da je to sjajna vest, jer će ga opet videti, a urednik je samo slagao ramenima i rekao da su sve zvezde pomalo sujetne i da ne treba da se nervira zbog toga.
Zaključila je da je urednik verovatno u pravu.
Naposletku i nije imala drugog izbora, osim da se pomiri sa tim da posao još nije završen.
Nešto pre osam, Jovana je već bila na ulici, kako bi sačekala Boba. Još uvek se čudila njegovom predlogu da o svemu porazgovaraju uz večeru, ali je istovremeno bila polaskana pozivom.
Stigao je par minuta posle osam i odmah se izvinuo.
-Nema problema, to sam nekako i očekivala.
-Zaista?
-Pa eto… - slegla je ramenima – I prošli put samo vas čekali i to malo duže. Ovih par minuta i nije neko kašnjenje… - objasnila je.
-Ne bih zakasnio, jer to inače nije moja odlika, ali sam se malo duže spremao…
-Zašto?
-Pa ne znam… obično to ne činim…
-Je li to onda kompliment za mene? – rekla je u šali.
-Jeste.
-Zbog mene ste želeli da izgledate dobro? – ponovila je začuđeno.
-Da – rekao je to tako jednostavno da se zagledala u njega, kao da ne veruje – Predlažem da pređemo na “ti” – nastavio je – Glupo je da čitave večeri jedno drugom persiramo.
-Slažem se – prihvatila je i otvorila vrata automobila, što ga i nije iznenadilo.
-Ti si jedna vrlo emancipovana i samostalna osoba – primetio je.
-Smeta ti? – uzvratila je pitanjem.
-Ne, samo nisam baš navikao…
-A na šta si ti navikao?
-Na prenemaganje…
-Hahahahaha… - nasmejala se od srca – Misliš ono kad žene glume da su slabe, da im je potreban zaštitnik i kavaljer…
