Mlada ćuti i plače, a stariji čekaju ispred: Šok običaji na romskim svadbama zbog kojih se i u 21. veku čudimo

Rani brakovi i dalje postoje

U vremenu kada se granica za brak sve više pomera, ideja o udaji vrlo mladih devojaka mnogima deluje neobično. Ipak, u pojedinim romskim zajednicama rani brakovi su i dalje prisutni.

U prošlosti su roditelji nastojali da ćerku što pre udaju u imućnu porodicu, kako bi smanjili finansijski teret. U nekim sredinama taj običaj opstaje i danas.

Ipak, savremene porodice sve češće čekaju punoletstvo. Veridbe se dešavaju u tinejdžerskom uzrastu, ali se svadba organizuje tek kasnije. Razlog za to su i zakonska ograničenja, jer matične službe ne registruju maloletničke brakove.

Pre stupanja u brak, devojke danas često završavaju srednje obrazovanje, jer nakon udaje porodične obaveze postaju prioritet.

Razlozi za rane brakove su različiti:

• Očekuje se da mlada sačuva nevinost do braka
• Lakše je prilagođavanje novoj porodici u mlađem uzrastu
• Brak se posmatra kao zaštita od loših životnih izbora
• Tradicija potiče iz vremena nomadskog života i kraćeg životnog veka

Važno je napomenuti da u romskim zajednicama ne postoji strogi patrijarhat, iako porodica ima veliku ulogu u donošenju odluka.

Svatovi i dogovor porodica

Svadbeni proces započinje prosidbom koju inicira porodica mladoženje. Svatovi dolaze kod roditelja mlade sa poklonima – vinom, ukrašenom granom i svečanim kolačem.

O svim detaljima pregovaraju muškarci iz porodice. Kada se postigne dogovor, poziva se mlada. Tada dobija zlatni lančić ili privezak, koji simbolizuje da je verena.

Zanimljivo je da su mladoženje često bile mlađe od mlade, a budući supružnici su se prvi put upoznavali tek na venčanju.

Druženje pre braka gotovo da nije postojalo. Mladi nisu smeli da se viđaju nasamo, a retki susreti odvijali su se uz prisustvo starijih.

Izgled mlade i tok svadbe

Ranije su se romske svadbe održavale na otvorenom, pa su bile vezane za letnje mesece. Danas se sve češće organizuju u zatvorenim prostorima, pa više nisu sezonski ograničene.

Svadbe obično traju tri dana:

• prvi dan – momačko i devojačko veče
• drugi dan – glavni banket
• treći dan – prikazivanje miraza

Najvažniji je drugi dan, kada mlada nosi belu haljinu sa crvenim detaljima, dok crvena boja u dekoraciji simbolizuje bogatstvo i sreću. Gosti često biraju garderobu u sličnim tonovima, a žene pokrivaju kosu maramama.

Na proslavi mogu da igraju samo devojke starije od 14 godina, dok mlađe sede za stolom. Isto važi i za mladu – smatra se da treba da bude tiha i povučena, što simbolizuje skromnost.

U romskim porodicama ne štedi se na izgledu mlade: haljine su raskošne, nakit upečatljiv, a šminka naglašena. Muškarci najčešće nose tamna odela, uz nešto upečatljivije detalje.

Bogata trpeza i pravila ponašanja

Pripreme za svadbu počinju mesecima unapred. Potrebno je organizovati prostor, hranu, ali i smeštaj za brojne goste. Na romskim svadbama trpeza je bogata i raznovrsna, a često porodice same pripremaju deo hrane. Iako alkohola ima, ne podstiče se preterivanje.

Najvažniji gosti su mladenci, roditelji i kumovi, kojima se hrana prvo služi.

Jedan običaj je sličan pravoslavnim venčanjima – mladenci ljube ikonu i jedu slavski hleb. 

Ko snosi troškove svadbe

Porodica mlade obezbeđuje miraz, dok porodica mladoženje finansira svadbeno slavlje.

Mnogi počinju da štede za svadbu još od detinjstva svoje dece. Zbog velikih troškova, često se uzimaju krediti ili pomoć rodbine.

Običaji i promene kroz vreme

U prošlosti su postojali različiti načini da se dođe do mlade – od dogovorenih brakova do krađe. Danas su takvi običaji sve ređi. Tokom svadbe svi pevaju i igraju, osim mlade, koja tradicionalno sedi i pokazuje emocije zbog odlaska iz roditeljskog doma.

Nekada se očekivalo da porodica dobije decu odmah nakon braka, ali se danas ovaj običaj menja – sve više devojaka nastavlja školovanje i odlaže brak.

Prva bračna noć – između tradicije i savremenog vremena

Obred prve bračne noći nekada nije bio privatan. Mladenci su odlazili u posebnu prostoriju, dok su stariji čekali ishod.

Danas se ovaj običaj ublažio – više nema direktnog prisustva starijih, ali se i dalje očekuje potvrda nevinosti mlade. Ukoliko se potvrdi, slavlje se nastavlja. U suprotnom, dolazi do prekida svadbe i ozbiljnih posledica po devojku. U prošlosti su kazne za kršenje ovih pravila bile izuzetno stroge, dok su danas takve prakse gotovo nestale.

Postoji i običaj "bratimljenja", gde mladenci simbolično spajaju krv, čime se naglašava jedinstvo porodica. Nakon svadbe, mladi par obično živi sa porodicom mladoženje do punoletstva, nakon čega mogu da započnu samostalan život.

BONUS VIDEO: