Zlatni dani (2. deo)

-Čula sam da je u ovom hotelu trebalo da nastupa ona naša poznata pop diva o kojoj smo jutros čitale u novinama, ali im je otkazala u poslednji čas – rekla je Jelena, pokazujući prstom veliki, novi hotel -  Jedna moja poznanica radi tu i kaže da su sad u problemu jer su je pompezno najavljivali… Šteta… A baš sam mislila da odemo jedno veče da je slušamo… - pevušila je poznati hit za sebe.

-Priča se da je otkazala zbog privatnih problema… - nastavila je – A ovi u hotelu očajnički traže novu pevačicu za noćni klub.

-Sigurna sam da će se već naći neka nova “zvezda” da ih spase – odmahnula je Milica sa izrazom lica kao da je ta tema strašno zamara.

Katarina je zamišljeno gledala u daljinu. U glavi joj se rađala potpuno sumanuta, a opet potpuno fantastična ideja. Isprva je odbacivala, ali njen mozak kao da je postao potpuno nezavistan od njene volje i nastavio je da razmišlja, slaže kockice i oslikava sliku koja je svakog trenutka postajala sve realističnija. Mogla bi da se sredi i pojavi na toj audiciji, zašto da ne? Bila je to tako dobra prilika da stekne malo iskustva, a ko zna, možda je neko i zapazi… Jedino što je bilo zabrinjavajuće bila je činjenica da je ona samo obična sobarica iz susednog hotela!! Ko bi primio nju na audiciju sa takvom preporukom?! Sa druge strane, zašto bi iko morao da sazna tu činjenicu? Mogla bi da upotrebi malo ženskih sredstava za kamuflažu i predstavi se kao potpuno druga osoba… A onda, ako sve bude kako treba, mogla bi na napusti posao sobarice i potpuno se posveti pevanju… To bi doduše značilo da bi imala mnogo manje prilike da bude blizu Marka…

-Šta si se ti ućutala? – prenula je Jelena.

-Ništa, samo sam odlutala…

-Hmmmm… - Milica počeša vrh nosa - Kladim se da to ima neke veze sa nekim muškarcem.

-Ma kakvi…. – odmahnula je – Mislila sam na moje kod kuće…

-Ahaaaaaaaaaa…. – Jelana iskrivi usne – Verujemo ti, baš ti verujemo!!!

-Hehehehehehe…- nije mogla da sakrije osmeh - To što ti misliš stalno na muškarce, ne znači da svi to radimo – pravdala se.

-Eh,  kao da nisam primetila kako se sva spetljaš kao Marko naiđe - smejala se.

-To je zato što sam se brinula zbog posla, a ne zbog njega - pravdala se neuspešno, dok su se devojke smejale – Eh, baš ste blentave - ljutnula se i otvorila časopis, praveći se da čita.

-Hajde, nemaš razloga da kriješ od nas… - zadirkivale su je – Marko je stvarno  zgodan, nisi ti jedina koja je bacila oko na njega.

-Da, ali on bira fine cire iz finog društva - dodala je Milica – On je daleko izvan naše lige.

-Baš me briga! – brecnula se Jelena – Meni se on baš i ne dopada.

-Dosadne ste! – Katarina baci časopis na pesak i uspravi se u ležaljci – Idem da se kupam, previše je toplo danas.

PageBreak

Toplota dana kao da ni noću nije jenjavala. Ležala je budna, osluškujući zvuke. Zrikavci su svojom večitom melodijom dodavali onaj neophodni čar morskoj atmosferi. Ptica, koja bi tu i tamo ispustila grlen zvuk, pomalo je podsećala na Beograd i budila setu…Ponovo je počela da razmišlja o hotelu kome je bila potrebna pevačica… Misli su joj se nekontrolisano ređale i polako pretvarale u plan… Još samo da sakupi hrabrost da taj plan i sprovede… 

-Misliću o tome sutra, kao što bi rekla Skarlet O`Hara – promrmljala je poluglasno pre nego što je utonula u san.

Posmatrala je iz prikrajka Marka dok je razgovarao sa mladom gošćom hotela. Kratka, lepršava haljinica, predubok dekolte, duga plava ispeglana kosa i napućene usne privlačili su poglede svih muškaraca koji su prolazili holom. Marko je netremice posmatrao, klimajući glavom dok je ona govorila i mahala rukom na kojoj su zveckale narukvice.

Katarina oseti ubod ljubomore u stomaku, iako je prezirala takav ženski soj. No, one su ipak  privlačile pažnju… Pogledala je svoj odraz u staklenim vratima. Uniforma, kosa zalizana u rep i naočare sa tamnim okvirima nisu bili baš atributi zbog kojih bi je neki muškarac poželeo u svom društvu. Slegla je ramenima i uzdahnula. Plan koji je napravila za prvi slobodan dan daće joj priliku da pokaže sebe u sasvim drugačijem izdanju, zaključila je u sebi.

Dok je autobus lagano ulazio u Budvu, u Katarini je raslo uzbuđenje. Iskracala se sa ostalim putnicima i zaobišla nekolicinu domaćih koji su nudili smeštaj. Požurila je ka centru grada gde je pretpostavljala da se nalaze sve prodavnice i saloni koji su joj potrebni. Frizerski salon modernog izgleda joj je privukao pažnju. Ušla je neodlučno.

-Dobar dan – pozdravila je visoka plavuša.

-Dobar dan – osmahnula se nesigurno.

-Šta možemo da učinimo za vas? – kritički je odmerila njenu kosu skupljenu u rep.

-Pa… Meni zapravo ne treba frizura… Treba mi perika…

-Perika? Ako smem da pitam zašto? Mislim, za koju priliku? – brzo se ispravila.

-Pa za nastup…

-Ahaaaa… - klimnula je – Dođite ovamo… - pokazala je rukom na drugu prostoriju iza salona - Ovde su… . pokazala je rukom na police na kojima su bile izložene – Kakvu ste imali u vidu?

-Nisam sigurna… - posmatrala je perike na policama – Mogu li da probam neke?

-Naravno. Samo recite koje želite…

Izabrala je nekoliko dugih sa šiškama. Htela je što bolje da se kamuflira. Prvo je probala ravnu plavu, ali joj se to nije dopalo.

-Ja bih preporučila ovu tamno smeđu sa kovrdžama, ta svima dobro stoji… -predložila je frizerka.

-Da, ta lepo izgleda – složila se.

PageBreak

Frizerka joj je pomogla da je namesti. Kada se pogledala u ogledalu, bila je fascinirana.

-Ako biste naočare zamenili sočivima, utisak bi bio još bolji – predložila je devojka.

Katarina skinu naočari i približi se ogledalu. Čak i bez šminke je izgledala fantastično.

-Sviđa mi se – osmehnula se.

-Znala sam… - prodavačica klimnu – Uvek znam šta će nekome najbolje da stoji.

-Da… - zadivljeno se vrtela ispred ogledala – Jako mi se sviđa.

-Onda…

-Onda je uzimam!! – zadovoljno je rekla.

-Odlično! Odmah ćemo je zapakovati.

Platila je i gotovo plešući napustila salon. Ušteđevina koju je ponela sa sobom će se možda ipak na kraju isplatiti.

Šoping se nastavio u buticima i prodavnicama obuće. Odabrala je jednu dnevnu i nekoliko  večernjih haljinu za nastup i dva para vrtoglavih štikli. Uspela je da pronađe i odgovarajuću torbicu na rasprodaji, pa je bila veoma zadovoljna i odlučila da odmori u lepom kafeu sa prijatnom hladovinom. Dok je srkutala hladnu nes kafu, napravila je spisak šta joj nedostaje.  Odlučila je da obavi još kupovinu šminke i nakita. Pretrpana kesama požurila je na autobusku stanicu kako bi na vreme stigla na autobus za Herceg Novi. Na kiosku je kupila i nekoliko modnih časopisa koji će joj dati ideje za novi stajling i prekratiti dosadnu vožnju nazad. 

Nastaviće se.. 

Vesna Gavrilović