Svetlana Akča, ruska blogerka i mama dvoje dece, danas živi u Istanbulu, gradu koji joj je promenio život iz korena.
Udata je za Turčina, a njihova priča započela je u Sankt Peterburgu, kada su se upoznali dok je on bio u poseti Rusiji. Ljubav se brzo dogodila, a uskoro je pala i odluka da zajedno grade život – bez obzira na razlike u kulturi, veri i običajima.
Na Instagramu, gde je prati gotovo 240.000 ljudi, Svetlana deli svakodnevne priče iz svog mešovitog braka, života u Turskoj i izazova sa kojima se suočava. Sebe voli da nazove "Hurem", dok njen muž nosi nadimak "Sulejman".
Porodica ju je, priznaje, u početku odgovarala od te ljubavi. Govorili su joj da ne rađa decu, strahujući da će, ako brak ne uspe, izgubiti pravo da ih viđa. Međutim, Svetlana danas ima sina i ćerku, i ističe da uživa punu podršku svog supruga – kako u svakodnevici, tako i u očuvanju pravoslavne vere, koju i dalje živi i prenosi na svoju decu.
"Svi su me plašili. Govorili su da, ako rodim dete i poželim razvod, nikad ga više neću videti. Danas imam dvoje dece i podršku čoveka koji brine o nama svakog dana", kaže Svetlana.
Nakon što se preselila, suočila se sa mnogim kulturnim razlikama – od toga da Turci ne nose obuću u kući, do toga da nije mogla da se navikne na tradicionalni doručak koji sadrži masline, kobasice i džem.
U nekim stvarima popušta, ali u drugim – ostaje svoja. I dalje ne voli da sprema ovčetinu, deci povremeno kuva jela iz svoje kuhinje, a iako joj muž ponekad zameri kada nosi samo dužu majicu po kući, kaže da se njihova ljubav temelji na razumevanju.
Obrazovanje dece je posebna tema. Kvalitetne škole u Turskoj, kako kaže, dostupne su samo najpametnijima ili najbogatijima. Privatne ustanove zahtevaju skupu opremu, uniforme, pa čak i ajpede za prvake, a godišnje školovanje može da košta i do 3.000 evra.
Otkriva i da je prirodan porođaj u Turskoj prava retkost – većina žena se porađa carskim rezom, često i na sopstveni zahtev.
Svetlana bez ustručavanja priča i o negativnim iskustvima – neretko se susreće s uvredama na račun svoje dece, ali kaže da to nije iz zlobe, već iz sujeverja. U Turskoj, objašnjava, ljudi veruju da ne treba reći ništa lepo detetu kako ga ne bi urekao.
Otvoreno govori i o svakodnevici – od obaveznog izuvanja cipela pre ulaska u dom, do vraćanja novogodišnjih poklona u prodavnicu, što je tamo uobičajena praksa.
Medicinski turizam, kaže, cveta – zbog vrhunske opreme i nižih cena. Ali upozorava i da u radnjama treba biti oprezan: Turci su šarmantni, ali umeju i da prevare. Kao šlag na tortu, nabraja “pravila” po kojima znate da ste postali Turčin ili Turkinja:
- Kašnjenje je deo svakodnevice.
- Račun se u kafani ne deli – takmiči se ko će da plati.
- Jogurt ide uz sve – nije dezert.
- Šoljica kafe se okreće i gleda sudbina.
- Ljubi se i poznato i nepoznato, jer – takav je običaj.
Na kraju, Svetlana kaže da, i pored svih razlika, nikada nije zažalila zbog svoje odluke. Na Instagramu svakodnevno deli fotografije sa putovanja, iz porodičnog doma i iz srca Istanbula – uz osmeh koji govori više od hiljadu reči. Pročitajte i savete ruskog psihologa za vaspitanje dece.
BONUS VIDEO:
