Ako tražite višegodišnju biljku koja će dugo cvetati, privlačiti pčele i leptire, a pritom biti jednostavna za održavanje, grimizna monarda je odličan izbor. Poznata i kao pčelinji balzam, indijska kopriva ili bergamot, ova neobična biljka unosi jarke boje u baštu od juna do septembra, a njeni aromatični listovi mogu da se koriste i za pripremu čaja.
Biljka bogate istorije
Grimizna monarda (Monarda didyma) potiče iz istočnih delova Severne Amerike, gde su je vekovima koristili starosedelački narodi kao lekovitu biljku. Pripremali su čajeve od njenih listova za ublažavanje simptoma prehlade, povišene temperature i glavobolje, zbog čega je poznata i kao indijska kopriva.
Pripada porodici usnatica, istoj kojoj pripadaju nana, žalfija i mačja trava. Njeni listovi i danas mogu da se koriste za pripremu aromatičnog čaja, dovoljno je nekoliko kašičica svežih ili osušenih listova preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoje pet do deset minuta. Od biljke se prave i sirupi, a često se dodaje i osvežavajućim napicima.
Kako izgleda monarda?
U zavisnosti od sorte, monarda raste od 70 do 150 centimetara, dok postoje i niže, kompaktne sorte pogodne za manje bašte i saksije.
Biljka formira uspravne četvorougaone stabljike sa gusto raspoređenim, izduženim listovima nazubljenih ivica. Kada se listovi protrljaju među prstima, oslobađaju intenzivan miris koji podseća na citrus i bergamot.
Najveći ukras biljke su neobični cvetovi koji se pojavljuju od juna do septembra. Formiraju guste, okrugle cvasti sastavljene od brojnih cvetića, a najčešće su crvene, tamnoružičaste ili ljubičaste boje. Mogu se pronaći i bele, losos i svetloljubičaste sorte.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda cvet monarda!
Kako se gaji i razmnožava?
Monarda se najlakše razmnožava deljenjem bokora ili reznicama, što je najbolji način da se očuvaju osobine određene sorte. Može se uzgajati i iz semena koje se seje krajem februara u zatvorenom prostoru ili direktno u bašti od sredine maja.
Seme ne treba prekrivati zemljom jer mu je za klijanje potrebna svetlost. Na temperaturi između 15 i 20 stepeni prve biljke niču za sedam do četrnaest dana.
Njena najveća prednost je što privlači oprašivače u dvorište, pa su pčele i leptirovi često omiljeni gosti u bašti kada ova biljka cveta. Sa druge strane, odbija ono što može da bude baš loše za baštu, a to su puževi. Dobra vest za baštovane jeste da puževi uglavnom zaobilaze monardu, ona ih odbija, pa se biljke mogu zaštiti od štetočina.
Gde najbolje uspeva?
Monarda najbolje raste na sunčanim ili blago zasenjenim mestima. Voli plodno, humusno i umereno vlažno zemljište koje dobro zadržava vlagu, ali nije natopljeno vodom.
Mlade biljke sade se u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva. Preporučuje se razmak od najmanje 50 centimetara između biljaka, a kod bujnijih sorti i više.
Najlepše izgleda kada se sadi u grupama od tri do pet biljaka. Odlično se kombinuje sa ehinaceom, skabiozom, vrbicom i ukrasnim travama.
Može uspešno da se gaji i u velikim saksijama zapremine najmanje 10 do 15 litara. Važno je da saksija ima dobru drenažu, a na dno je poželjno staviti sloj ekspandirane gline, šljunka ili krupnog peska kako bi se sprečilo zadržavanje vode i truljenje korena.
Kako se neguje?
Monarda nije zahtevna biljka, ali ne podnosi dugotrajnu sušu. Tokom toplih letnjih dana potrebno je redovno zalivanje, naročito u prvoj godini nakon sadnje.
Dovoljno je jednom godišnje, u proleće, dodati kompost ili organsko đubrivo sa sporim otpuštanjem hranljivih materija.
Da bi cvetala što duže, preporučuje se redovno uklanjanje precvetalih cvasti. Nakon završetka cvetanja sve stabljike treba skratiti na oko 10 do 15 centimetara iznad zemlje.
Na svake četiri do pet godina dobro je podeliti bokor i presaditi deo biljke na novo mesto. Tako se podmlađuje i nastavlja da obilno cveta.
Odlično podnosi zimu
Grimizna monarda je veoma otporna na niske temperature i bez problema prezimljava u bašti. Podnosi mrazeve i do -30 stepeni, pa joj uglavnom nije potrebna posebna zaštita osim tankog sloja malča oko korena.
Biljke koje se gaje u saksijama osetljivije su na hladnoću, pa ih je tokom zime najbolje premestiti na zaklonjeno mesto ili zaštititi saksiju agrotekstilom i granama četinara.
BONUS VIDEO:
