Biljka koja je nekada bila omiljena među baštovanima zbog brzog rasta, otpornosti i činjenice da gotovo da ne zahteva održavanje, našla se na evropskoj listi invazivnih stranih vrsta. Reč je o okruglolisnom drvogušu (Celastrus orbiculatus), snažnoj penjačici koja može da prekrije ograde, pergole i nadstrešnice, ali i da se proširi daleko izvan dvorišta u kojem je posađena.
Iako se i danas može naći u privatnim vrtovima, situacija se u Evropskoj uniji menja. Ova vrsta je 2022. godine uvrštena na listu invazivnih stranih vrsta od značaja za EU, uz prelazni period od pet godina. Za Celastrus orbiculatus nova pravila počinju da se primenjuju 2. avgusta 2027. godine.
To ne znači da će od tog datuma u svim državama EU postojati identična kazna za svakog vlasnika bašte, ali znači da će na ovu biljku početi da se primenjuju ograničenja predviđena evropskim propisima o invazivnim vrstama.
Biljka koja izgleda dekorativno, ali se teško kontroliše
Okruglolisni drvoguš potiče iz istočne Azije, a u Evropu je svojevremeno donet kao ukrasna penjačica. Baštovani su ga birali jer brzo raste, dobro podnosi različite uslove i može da napravi gustu zelenu zavesu na pergoli ili ogradi.
Problem nastaje kada biljka počne da se širi van prostora u kojem je namerno posađena. Celastrus orbiculatus je drvenasta penjačica koja može da razvije veoma duge izdanke. Kada dospe u prirodu, može da se penje po drveću i formira gustu vegetaciju, čime domaćim biljkama oduzima svetlost i prostor.
Evropska komisija upravo zbog potencijalnog negativnog uticaja na biodiverzitet vrste sa Union liste podvrgava posebnim ograničenjima. Ona obuhvataju, između ostalog, držanje, uvoz, prodaju, razmnožavanje, uzgoj i puštanje u prirodu.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda okruglolisni drvoguš!
Kako prepoznati okruglolisni drvoguš?
Tokom leta ovu biljku nije teško primetiti. Ima okruglaste listove i duge, drvenaste izdanke koji se obmotavaju oko različitih potpora.
Posebno je zanimljiva u jesen, kada se pojavljuju karakteristični plodovi. Žućkaste ili narandžaste ovojnice otvaraju se i otkrivaju jarko crveno seme, zbog čega biljka može izgledati veoma dekorativno.
Upravo ti plodovi predstavljaju jedan od načina na koji se biljka širi. Semenke mogu preneti ptice i druge životinje, pa se nova biljka može pojaviti i prilično daleko od mesta na kojem ju je neko posadio. Zato problem ne mora da ostane u jednom dvorištu.
Zašto može da bude opasna za drveće?
Kada se proširi u prirodi, drvoguš može da se penje uz stabla i obavija njihove grane. Kako raste, formira sve veću masu i može da potisne druge biljke.
Poseban problem predstavlja konkurencija za svetlost. Gusta krošnja i veliki broj izdanaka mogu da zasene biljke koje rastu ispod nje, dok se istovremeno penje po domaćim stablima i žbunju.
Zbog toga se Celastrus orbiculatus smatra invazivnom stranom vrstom koja može da ugrozi domaću vegetaciju. Evropska baza podataka o invazivnim vrstama navodi ga među vrstama od značaja za EU.
Šta se menja od 2. avgusta 2027. godine?
Ovo je datum koji je posebno važan za ovu biljku. Evropska komisija je 2022. godine donela propis kojim je Celastrus orbiculatus dodat na Union listu, ali je zbog postojećih zasada u pojedinim državama uveden prelazni period od pet godina. Propis izričito navodi da se odredba koja se odnosi na ovu vrstu primenjuje od 2. avgusta 2027. godine.
Od tog datuma za ovu biljku važe ograničenja koja se primenjuju na vrste sa Union liste. To, između ostalog, znači da uzgoj, razmnožavanje, prodaja, kupovina, držanje i premeštanje više ne mogu da se posmatraju kao obična trgovina ukrasnim biljkama, već potpadaju pod režim evropskih pravila o invazivnim vrstama.
Važno je naglasiti: ova zabrana se odnosi na države članice Evropske unije. Srbija nije članica EU, pa se ova evropska zabrana ne primenjuje automatski na privatne bašte u Srbiji.
Kolike su kazne?
Ovde treba napraviti važnu razliku. Evropska unija propisuje okvir i zabrane, dok države članice određuju konkretne sankcije kroz svoje nacionalne propise.
U Poljskoj, na primer, zakon o stranim vrstama predviđa administrativnu novčanu kaznu maksimalno do 1.000.000 poljskih zlota (preko 200.000 evra) za određena kršenja zabrana koje se odnose na invazivne strane vrste. O kazni odlučuje nadležni regionalni organ za zaštitu životne sredine, a prilikom određivanja iznosa uzimaju se u obzir okolnosti prekršaja, posledice po životnu sredinu, prethodna kršenja i druge okolnosti.
Dakle, nije tačno da će svako ko ima jednu biljku u dvorištu automatski dobiti kaznu od milion zlota. To je maksimalna administrativna kazna predviđena poljskim propisima za određena kršenja.
U galeriji ispod pogledajte još jednu biljku koja je zabranjena u EU!
Šta ako je već imate u dvorištu?
Ako se biljka nalazi u bašti u Srbiji, sama činjenica da je posedujete ne znači da ste prekršili evropski propis, jer se pravila EU primenjuju na teritoriji država članica. Ipak, ako je imate, treba voditi računa da se ne proširi u okolinu. Posebno je važno sprečiti formiranje i širenje semena, kao i nekontrolisano širenje izdanaka.
U državama EU u kojima će se primenjivati zabrane, vlasnici i drugi korisnici zemljišta trebalo bi da se informišu kod nadležnih organa o tome kako postupati sa postojećim biljkama i biljnim ostacima.
Zašto samo orezivanje nije dovoljno?
Kada se ova penjačica previše raširi, samo skraćivanje izdanaka ne mora rešiti problem. Biljka može ponovo da potera, pa se uklanjanju mora pristupiti pažljivo.
Prilikom uklanjanja treba izbegavati rasipanje delova biljke u okolinu i posebno voditi računa o plodovima i semenu. Biljni otpad ne treba nepromišljeno bacati u prirodu ili na mesto gde može ponovo da se ukoreni.
Kod većih i razvijenijih primeraka najbolje je konsultovati stručnjaka za uklanjanje invazivnih biljaka, naročito ako se biljka već proširila na okolno drveće.
BONUS VIDEO:
