Naši preci poznavali su njegov efekat a mnogi baštovani koji se bave organskom proizvodnjom i danas se orijentišu prema Mesečevom kalendaru. Njegove pristalice su ubeđene da pod uticajem Meseca biljke postaju zdravije i jače. Pri tom se osetno redukuje upotreba sredstava za zaštitu biljaka i kolicina đubriva. U zavisnosti od toga da li želite da sejete, orezujete, prihranjujete, negujete ili berete biljke, postoje određeni dani.

Uticaj Meseca na veće količine vode najbolje se vidi po pojavi plime i oseke. Kako se Mesec više približava Zemlji, utoliko je njegova moć privlačenja vode veca. Mesecev kalendar počiva na saznanju da su i manje količine vode koju sadrže biljke i plodovi pod jakim uticajem Meseca.

Astronomski proračuni Instituta za antropofiziku „Geteanum” u Dornahu, u Švajcarskoj, predstavljaju temelj ovog kalendara. Pri tom su najvažniji faktori rastojanje Meseca od Zemlje i smer njegovog kretanja ispred (za nas koji posmatramo sa Zemlje) razlicitih sazvežđa. Kada Mesec opada, vreme je za sadnju. Tokom ove faze Zemlja se kreće od najvišeg sazvežđa Blizanaca, do najnižeg Strelca. Tada, slikovito rečeno, Zemlja kao da udiše, pri čemu se biljni sokovi koncentrišu u korenju. Zbog toga se smatra da u ovom periodu biljka posebno lako ožili. Kod Meseca koji raste sokovi se sakupljaju u nadzemnim delovima biljke i podstiču rast tih delova.

Grupe biljaka za sadnju navedene u Mesečevom kalendaru klasifikovane su kao i četiri osnovna elementa: vatra, voda, zemlja i vazduh. Voće spada u element vatre, jer se u plodovima sakuplja energija biljke. Na cvetne dane utiče element vazduh/svetlost, na lisne dane utiče voda, a na dane za radove oko korenastih biljaka zemlja. Podela koju treba imati na umu kada planirate radove izgleda ovako:

Cvetnice

U ovu grupu uvršćene su sve biljke čiji je glavni zadatak da što duže imaju lepe cvetove: letnje i poljsko cveće, cvetne perene, ali i brokoli, artičoke i lukovice koje se takođe ovde ubrajaju.

Lisnate biljke

Pored drveća i žbunja u ovu grupu se ubrajaju ukrasne trave i povrtarske kulture kao što su salata, komorač, luk i spanać. Međutim, i začinske biljke peršun, selen i nana pripadaju ovoj klasi, u kojoj je najvažnije lišće. 

Voće

Biljke koje se sade zbog ploda pripadaju ovoj grupi. Voćna stabla i žbunovi tipični su predstavnici, ali tu spada i povrće kao što su: krastavac, paradajz, bundeva, pasulj, kukuruz, patlidžan, paprika, tikvice.

Korenaste biljke

Ako se najvažniji deo biljke, krtola ili rizom, nalazi ispod zemlje, reč je o korenastoj biljci. Ovde se ubrajaju: krompir, beli luk, šargarepa, paškanat, rotkvice, koren peršuna, đumbir, crna rotkva i celer.