Mesec je upravljao životom ljudi od davnina, a radovi u poljoprivredi su itekako bili pod uticajem Mesečeve mene. Potreba za zdravom hranom i želja ljudi da sami uzgajaju svoju hranu ponovo je povezala čoveka i Mesec.
Prastaro je verovanje da određene radove izvodimo kada je Mesec u određenoj fazi. Smatra se da su biljke posejane, posađene i negovane u odgovarajućim menama Meseca otpornije, rodnije, ukusnije i duže se čuvaju.
U ovom tekstu se neće pisati o Mesečevom kalendaru koji nam govori kog dana sejemo lisnato povrće, kada se obavlja presađivanje ili druge aktivnosti vezane za poljoprivredu. Brz život nam ponekad ne dozvoljava da pratimo i ispoštujemo naznačene termine ovog kalendara ili možda uopšte nemamo želju da pratimo ovaj kalendar.
"Napisaću narodno verovanje koje sam zapamtila od moje nekadašnje komšinice bake Jane koja je bila divna žena i znala mnogo o uzgajanju cveća i povrća. Žao mi je što nisam više zapamtila, ali kad ste dete više vas interesuju trešnje u njenom dvorištu nego priča o uzgajanju paprika", piše autorka ovog teksta.
Baka Jana pratila je mesečeve mene i obavljala radove u bašti prema njima. Najprostiji narodni kalendar omogućavao je ljudima da obavljaju radove prateći položaj Meseca na nebu.
Kada je Mesec bio mlad ili u fazi prve četvrti, sejala je i sadila lisnate biljke poput salate, blitve ili kupusa.
U drugoj četvrti, kada se Mesec puni, vreme je za sadnju voćnih stabala i plodovito povrće.
Za vreme punog Meseca i kada je Mesec u opadanju ili faza treće četvrti, seju se i sade korenaste i višegodišnje biljne vrste. Pod višegodišnjim biljkama misli se na biljke koje su vezane za upotrebu korena.
Poslednja četvrt - Mesec u nestajanju, vreme je za održavanje bašte. Vreme koje su zvali "motiku u ruke" koristili su za okopavanje, plevljenje, orezivanje, čišćenje, zalivanje ili postavljanje kočića za paradajz ili pritki.
Tekst: Ranka Vojnović
Izvor: Lanaranka
