Leblebija ili naut ima veliki broj hranljivih materija značajnih za zdravlje čoveka, zbog čega u poslednje vreme postoji rastuća tražnja za ovom namirnicom.

PROČITAJTE JOŠ: Novi recept za slano predjelo: mafini s povrćem, leblebijama i crnim maslinama

Malo je poznato kako se proizvodi, kao i odakle potiče leblebija koja je dostupna na našem tržištu. Mladi poljoprivrednik Nemanja Mirilov je prepoznao da ljudi sve veću pažnju posvećuju zdravoj ishrani, tako da će organski proizvodena leblebija imati odličnu perspektivu na tržištu.

Mladi poljoprivrednik Nemanja Mirilov (26) iz Bačkog Gradišta o leblebiji je uglavnom čitao na internetu, nakon čega je došao na ideju da se bavi uzgojem ove kulture. Kada je prošle godine posejao leblebiju, izazvao je čuđenje okoline, zato što niko od prolaznika i komšija nije znao o kakovoj biljci je reč. Mlada biljka leblebije asocirala ih je na neku vrstu čaja.

"Seme sam naručio preko interneta iz Rusije. Zainteresovao sam se za ovu biljku baš iz razloga što je ovde niko ne uzgaja. Zasejao sam jedno jutro na zemlji gde je pre toga bila detelina. Sa te površine dobio sam prinos od 2 tone. Za ovu godinu plan je da proširim proizvodnju i da zasejem 5 jutara", na početku razgovora objašnjava naš sagovornik.

Kako je Nemanja studirao ekonomiju u Novom Sadu, znanje stečeno na fakultetu primenio je i u ovoj vrsti proizvodnje. Najpre je rešio da istraži tržište i da sazna nešto više o gajenju leblebije u našoj zemlji. Saznao je da se na ovim prostorima nije gajila posle Drugog svetskog rata, tako da ne postoje bolesti i štetočine koje mogu ugroziti njenu proizvodnju. Samim tim je ova kultura pogodna za gajenje po organskim principima proizvodnje.

Dodatni motiv za ovu proizvodnju Nemanja je video u tome što se leblebija uglavnom uvozi i da je njena cena visoka. Značajne količine ove kulture proizvode se u Grčkoj. Kao najbolji način prodaje naš sagovornik smatra direktnu distribuciju krajnjim potrošačima i prodavnicama zdrave hrane.

Kako je u svom mestu, a i šire, jedini proizvođač, nije imao sa kime da razmenjuje iskustva. Uslovi i način gajenja identični su kao kod soje: "Seme sam posejao kao i soju, sa međurednim rastojanjem od 70cm i 5-10cm u redu. Optimalan rok za setvu je između 15. aprila i 1. maja, dok se usev skida oko 20. avgusta. Kako smo želeli potpuno prirodan proizvod, potrebno je dosta fizičkog rada. Tako da smo 4 puta okopavali. Za prskanje smo koristili kompost od koprive", kaže Nemanja.

Ova namirnica se može pripremati na različinte načine. Naš sagovornik navodi neke od njih. "Može da se koristi kao varivo, a može i da se ostavi u vodi da proklija. Takođe, može da se koristi za pripremu humusa, čiji je najznačajniji sastojak. Bitno je da se konzumira u malim količinama". Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je ukusu pečenog kestena. Može se koristiti kao zamena za meso, tako da je u ishrani koriste uglavnom vegeterijanci i vegani.

Leblebija je niskokalorična namirnica i sadrži kompleks vitamina B i C. Bogata je magnezijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Prema nekim istraživanjima, sadrži dva puta više gvožđa od mesa i smatra se prirodnim lekom protiv anemije. Pozitivna dejstva na čovekovo zdravlje ogledaju se u tome što konzumiranje ove namirnice ima blagotvorno dejstvo na probavu i probleme sa digestivnim traktom. Zbog visokog procenta biljnih vlakana utiče na snižavanje holesterola. Pozitivno utiče na rad mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema, zdravlje kostiju.

Planovi za budućnost ovog mladog poljoprivrednika vezani su za sertifikaciju ove proizvodnje i za proizvodnju brašna od leblebije. "Planiramo da u narednom periodu sertifikujemo našu proizvodnju kod kontrolne organizacije. Takođe, plan je da proizvodimo brašno od leblebije. To brašno se naziva besan, koje je jedino bezglutensko brašno", kaže Nemanja čiji su planovi za budućnost takođe vezani i za podsticanje drugih proizvođača da se uključe u prozvodnju, kako bi zajedno nastupili na tržištu, ali i stvorili prepoznatljiv brend organski proizvedene leblebije u Srbiji.

Izvor: Agro klub