Šta napada krompir, paradajz i papriku: najčešće bolesti povrća u vašoj bašti

Familija Solanaceae obuhvata nekoliko značajnih povrtarskih vrsta koje se gaje na velikim površinama u svetu i jako su važne u ljudskoj ishrani, poput: paradajza, paprike, i krompira.

Najvažnije bolesti paradajza, paprike i krompira čiji su prouzrokovači gljive:

• Plamenjača krompira, paradajza i paprike.
• Crna pegavost krompira i paradajza.
• Siva pegavost paradajza.
• Verticiliozna uvelost paprike, paradajza i krompira.
• Siva trulež paradajza.

Najvažnije bolesti paradajza, paprike i krompira čiju su prouzrokovači virusi:

• Virus uvijenosti lišća krompira.
• Virus mozaika krompira.
• Virus mozaika duvana.
• Virus bronzavosti paradajza.

Plamenjača krompira i paradajza

Prouzrokovač ove bolesti je gljiva Phytophtora infestans, a bolest napada sve organe, osim korena. Micelija prezimljava u krtolama krompira, a upravo zaraza na krompiru predstavlja osnovni izvor inokuluma za paradajz pa se tako bolest širi.

Mere zaštite: plodored, biranje otpornih sorti, korišćenje zdravih krtola za sadnju, zagrtanje krompira, uništavanje biljnih ostataka, kao i hemijske mere borbe.

Plamenjača paprike

Izaziva veoma destruktivna oboljenja i štete 40 - 100%, a uzrokuje ju gljiva Phytophtora capsici. Pored paprike napada i biljke iz drugih familija poput tikve, graška, karfiola... Simptomi variraju u zavisnosti od mesta infekcije, fenofaze razvoja biljke i klimatskih uslova. Bolest se retko javlja na pojedinačnim biljkama, već u oazama, višegodišnjim zasadima, ostacima biljaka, u semenu, stajnjaku i vodi.

Mere zaštite: upotreba zdravog semena, redovna dezinfekcija kao i primena fungicida.

PROČITAJTE JOŠ: Tajni društveni život: o čemu biljke pričaju sa svojim komšijama

Crna pegavost krompira i paradajza

Bolest se javlja svuda, a naročito u toplijim krajevima, a njen pruzrokovač je gljiva Alternaria solani. Pored paradajza napada plavi patlidžan i papriku. Gljiva formira konidije koje se rasejavaju vetrom i tako se bolest širi. Održava se u biljnim ostacima, mada se može preneti zaraženim semenom, krtolama i rasadom. Simptomi su karakteristične crne, velike pege, naročito na plodovima.

Mere zaštite: korišćenje zdravog semena i sadnog materijala, plodored, gajenje otpornih sorti, primena fungicida.

Siva pegavost paradajza

Masovno se javlja na paradajzu na čijem se lišću i stablu pojavljuju sitne, brojne pege koje su u sredini sive, a po obodu mrke. Pege se spajaju, pa se tako lišće uvija, suši i opada. Gljiva formira piknide koji prezimljavaju u biljnim ostacima, a bolest se prenosi semenom. Prouzrokovač ove bolesti je gljiva Septoria lycopersici. Zaraza se širi naročito pri vlažnom i kišovitom vremenu, pa dolazi do defolijacije i smanjenja prinosa.

Mere zaštite: upotreba zdravog semena, dezinfekcija, plodored i hemijska zaštitu.

Verticiliozna uvelost paradajza, paprike i krompira

Naročito je štetna za biljke koje se gaje u monokulturi, a simptomi se ispoljavaju na zeljastim i drvenastim biljkama. Bolest se javlja na plavom patlidžanu, šljivi, dinji, ruži, maslini, a prouzrokovač je gljiva Verticilium albo-atrum. Osnovni simptom ove bolesti je uvelost koja se najviše ispoljava nakon cvetanja. Lišće se uvija i suši bez promene boje. Gljiva se održava u vidu mikrosklerocija i trajnom micelijom. Zaraza se ostvaruje preko povreda, ali i preko nepovređenog tkiva. Micelija se dalje širi sprovodnim sudovima i formira kolonije. U obolelim sudovima dolazi do pojave sluzastih materija, zatim se taloži melanin i sprovodni sudovi dobijaju boju. Bolest se širi vodom za zalivanje, pomoću zaraženih biljnih delova, česticama zemljišta.

Mere zaštite: uklanjanje zaraženih biljaka, plodored, zdrav sadni materijal, dezinfekcija i primena fungicida.

Siva trulež paradajza

Ova bolest je karakteristična po tome što se javlja od najhladnijih pa sve do najtoplijih predela na svetu. Prenosi se preko zemljišta, sa drugih gajenih biljaka ili korovskom florom. Javlja se i na 0°C i pri vlažnosti vazduha od 80%. Naročito je štetna i masovno se javlja u zaštićenom prostoru, a prouzrokovač je gljiva Botritis cinerea. Napada sve biljne delove i dolazi do njihove destrukcije i truljenja. Prvo se javlja siva prevlaka, koja potom prelazi u trulež.

Mere zaštite: uklanjanje obolelih biljaka, kontrolisanje uslova u zaštićenom prostoru i primena fungicida.

Virus uvijenosti lišća krompira

Ova vrsta virusa širi se vašima, a štetnost može biti i do 70%. Najčešće se javlja na krompiru, koji je ujedno ovom virusu i glavni domaćin.

Virus se održava u zaraženim krtolama. Simptomi virusa se razlikuju od simptoma koja izazivaju gljive po tome što virus napada biljku odozgo na dole, a gljivična oboljenja se manifestuju odozdo na gore.

Virus mozaika krompira

Prouzrokuje nešto manje štete od prethodnog i javlja se svuda gde ima krompira, mada napada i ostale vrste iz familije Solanaceae, ali i biljke iz drugih familija. Virus se prenosi mehanički, a simptomi variraju s obzirom da napada veliki broj biljaka. Održava se u zaraženim krtolama.

Virus mozaika duvana

Jedan je od najraširenijih i najštetnijih virusa u svetu. Napada više stotina biljaka i preko 30 familija. Održava se i prenosi semenom, a karakterističan je po tome što ovaj virus ne prenose vaši, kao što je to slučaj sa ostalim. Naročito se javlja na osetljivim sortama biljaka kod kojih se vrši presađivanje i sukcesivna berba. Biljke iznikle iz zaraženog semena predstavljaju osnovni izvor zaraze.

Mere zaštite: obavezna dezinfekcija, zdrav sadni materijal.

Virus bronzavosti paradajza

Tipičan simptom bolesti je bronzanasta boja koja se prvo javlja na naličiju lista, na osnovi pa se potom širi po čitavoj liski. Takođe, biljka dobija žbunast izgled, sa simptomima uvelosti vrha biljke.

Na plodovima nastaju mrke, žute ili bele zone, ponekad u vidu koncentričnih krugova. Ovaj virus je najviše zastupljen u stakleničkoj proizvodnji paradajza.

Prenose ga tripsi, ali može se preneti i semenom i mehaničkim putem.

Pojačanom brigom do visokih prinosa

Sve pomenute bolesti familije Solanaceae su podjednako važne i potrebno je obratiti posebnu pažnju pri gajenju biljaka, jer vrlo lako se mogu stvoriti povoljni uslovi za razvoj patogena. Važno je zato da proizvođač dobro poznaje gajenu biljku, njene zahteve, kao i sve bolesti koje mogu da je napadnu. Potrebno je da kontroliše uslove, kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju i da redovno obavlja sve preventivne mere kako ne bi došlo do pojave neke od bolesti.

PROČITAJTE JOŠ: Tajne zelenog sveta: da li biljke osećaju bol

Ukoliko dođe do pojave patogena i nastanka bolesti, potrebno je primeniti sve moguće direktne mere borbe, kako bi najbrže suzbili bolest i omogućili dalji rast i razvoj biljke, jer na kraju, glavni cilj povrtara je kvalitetan proizvod i visok prinos, a da bi se to postiglo potrebno je savesno i odgovorno obavljati sve poslove koji se tiču pravilnog razvoja biljke.

Izvor: Agro klub

Pogledajte biljke koje su napadnute virusima u našoj FOTO GALERIJI!