Kada povredite životinju, pogotovo sisara, njena grimasa i ponašanje jasno vam pokazuju da pati. 

To nije slučaj sa biljkama, iako – možda će vas to začuditi – neki ljudi brinu o tome kada jedu povrće, a brinu i o dobrobiti svoje sobne biljke.

Biljke, čini se, ne strahuju zato što ćete ih ubiti i pojesti, ili bar mi to ne primećujemo. 

Ali, da li je zaista tako? Preduslov za osećanje bola je posedovanje centralnog nervnog sistema. Međutim, biljke nemaju nerve i mozak. Da li to znači da one ne osećaju bol? Kada dodirnete biljku nedirak (Mimosa pudica), ona će momentalno skupiti svoje listove pokušavajući da se spasi od napada predatora. Ova lepa biljka sa roze cvetovima i sitnim duguljastim listićima štiti se tako što otpušta hemikaliju koja pokreće brzu reakciju: voda se povlači iz ćelija peteljke pa lišće deluje kao da je uvelo.

Kada su naučnici isprskali ovu biljku etrom, koji je jak anestetik, i prekrili je staklenim zvonom, ona se vrlo brzo umrtvila. Nakon sat vremena više nije reagovala na dodir skupljanjem listića. Etar na ljude inače deluje tako što nervnim ćelijama onemogući slanje signala. Ali biljka nema nerve pa je pitanje zašto je onda isto reagovala na etar.

Profesor Edgar Vagner sa Univerziteta u Frajburgu eksperimentiše sa elektricitetom. Dugo se smatralo da biljke ne emituju električne signale, ali je profesor Vagner pokazao kako oni prolaze kroz biljku. Biljka se povezuje elektrodama i signal koji emituje se prati na kompjuteru. 

VIŠE: Kako da znate da li vaše biljke pate od stresa

Kada je profesor Vagner prineo upaljač lišću i upalio ga, povređena biljka počela je da šalje signal i on se pojavio na kompjuteru. Mada on mnogo sporije putuje nego kod ljudi, postojanje električnog signala kod biljaka definitivno je dokazano. Upravo taj signal tera biljku Mimosa pudica da savije listiće kada joj preti opasnost.

Iako biljke nemaju nerve poput ljudi, istraživači sa Državnog univerziteta u Mičigenu, SAD, otkrili su da ipak poseduju nekakav rudimentarni nervni sistem koji im omogućava da osete bol. Reklo bi se i da biljkama nije baš svejedno da li ćete ih povrediti i pojesti ili ne.

Ne čekaju ni sve biljke napad nespremne. Setite se da neke imaju bodlje, druge ispuštaju neprijatne mirise ili smrtonosne otrove. Svi organizmi, pa i biljke, evoluirali su tako da čine sve što je u njihovoj moći da izbegnu uništenje.

Neke biljke, kada ih iščupaju iz zemlje ili iseku, jednako se bore da prežive baš kao i domaća životinja koja je namerena za klanje, iako je to za nas manje očigledno. Neke vrste pokreću mehanizam odbrane tako što otpuštaju hemikalije koje dalje pokreću lančanu reakciju: upozoravaju okolne biljke na predatora pa i one same pokreću mehanizam odbrane ili u nekim slučajevima mame predatore. Uporedo sa tim počinju sa obnovom povređenog tkiva.

Tekst: Marija Vidić

Izvor: National Geographic Srbija