Pre više vekova u mnogim manastirima monasi su uredili bašte takve lepote da one i danas ostavljaju posetioce bez daha. Zašto da se ne upoznate s planom starih manastirskih bašta, možda ćete u njima pronaći ideje za vlastiti baštenski raj? Naime, smatra se da su one kopija rajskog vrta...

Uređeno parče zemlje pre nekoliko vekova imala je vrlo praktičnu funkciju: „Molitva i rad“ (ora et labora), osnovni je moto monaškog načina života, koji se u bašti najbolje primenjuje. Sadnja i uzgajanje biljaka omogućavali su snabdevanje manastira svežim voćem i povrćem, kao i lekovitim biljkama. Istovremeno je bašta skrivena od spoljašnjeg sveta bila i mesto kontemplacije. Dvostruki značaj vrta upravo je ono što mami nas, „obične smrtnike”. Nega i berba nekih začinskih i lekovitih biljaka imaju smirujući efekat. A mogućnost da se na nekoliko sati povučete iz turbulentne svakodnevice i „napunite baterije”, praktično je nezamenljiva.

Relaksirajuće dejstvo pojačava se ako bašta ostane zatvorena za širu publiku kao što je i bio slučaj u srednjovekovnim manastirima. Tada, baš kao i danas, za to su se postarali visoki zidovi, ali i puzavice i žive ograde. Tako se u potpunom i blagotvornom miru pruža prilika da se uživa u lepoti biljaka. Spokoj koji se širi tim prostorom naglašava i česma iz koje neprestano teče voda, simbol života.

Podela vrta na četiri kvadrata, ostvarena ukrštanjem staza koje se seku pod pravim uglom, opasanih plotom od pruća ili tarabom, ne samo što olakšava rad već zrači mirom i spokojem. Bašta izdeljena na četiri dela puna je simbolike: četiri reke izvirale su iz Edena, a četiri vrline trebalo bi da krase svakog čoveka: mudrost, umerenost, hrabrost i pravičnost. Čak i bez ovog tumačenja ovakva pravilna podela prija oku, a bašti daje prijatan red.

Podela na korisnu i ukrasnu baštu nije postojala u srednjem veku. Neke biljke koje se danas uglavnom uzgajaju u lejama kao ukrasne, tada su smatrane lekovitim. Madona ljiljani, Rosa gallica i ljutić rastu pored začinskih biljaka kao što su komorač, žalfija i krbuljica. Ukoliko želite da uredite leje po ugledu na monaške, sa raznovrsnim srednjovekovnim vrstama, trebalo bi da odustanete od medicinske primene nekog lekovitog bilja. Jer nepoznavanje svojstava nekih biljaka više može da škodi organizmu nego što može da mu bude od koristi. Naravno, niko vam ne brani da pripremite čaj od svežih listića nane ili sušenih cvetica kamilice, ili da jela zacinite majčinom dušicom.