Holandske bašte zvanično su procvetale kad i tamošnja ekonomija, to jest početkom sedamnaestog veka, kada je osnovana i prva multinacionalna kompanija VOC.
Stoga to doba sveopšteg cvetanja nimalo slučajno nije dobilo naziv „zlatno doba“. Bašte su i do tada bile popularne, ali su se uglavnom nalazile oko manastira i zamkova. Ukrasne biljke su rasle u sklopu uniformnih i raskošnih arhitektonskih ostvarenja, ali s veoma malo varijacija, buduci da su bašte i parkovi bili zasađeni biljem koje je u to vreme i na tom podrucju bilo dostupno. Osnivanjem firme VOC, koja je u to vreme od Holandije ucinila pomorsku velesilu, iz celog sveta počele su da pristižu, između ostalog, raznorazne vrste biljaka − za ishranu, lečenje ili ukras.
Vrlo interesantna je i činjenica da gotovo cela Holandija leži na mekom peščanom tlu, koje je pogodno za samo neke vrste biljaka i potpuno nepodobno za veće arhitektonske poduhvate, recimo, gradnju oblakodera viših od desetak spratova (retko ćete ih naći u bilo kojem holandskom gradu).
Uprkos tome, u oba slučaja to je bila neka vrsta izazova, a moglo bi se reci i stvar moci i prestiža. Iako je Holandija tokom cele godine uglavnom kišovita, sva ta voda nema gde da se zadrži, te samo proteče kroz pesak. Zbog toga se tlo brzo suši, pa osim nekih vrsta korova i bez pomoći ljudskog faktora poput učvršćivanja zemljišta i oplodnje, teško da bi na takvom tlu nešto ozbiljnije moglo da raste i da opstane.
Baštovanstvo je u Holandiji postalo stvar navike i kulture, tako da je izvan centra grada domaćinstvo bez cveća prosto nezamislivo, ma koliko prilaz kući bio mali. Naime, kuća bez cveca u Holandiji je siguran znak da u njoj niko ne živi! Uživajte i vi u prizorima iz Holandije u našoj galeriji slika!
Tekst: Alexander Vidaković
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.