Kada život postavi pred tebe najtežu prepreku, imaš izbor: možeš da uložiš sav napor da je savladaš i nastaviš dalje, a možeš i da se predaš i odustaneš. Za Bojanu Ćorilić iz Novog Sada predaja ni u jednom trenutku nije postojala kao mogućnost.

Pre dve godine jedan običan izlazak s prijateljima u kafić pretvorio se u tragediju kada je u pucnjavi ubijeno petoro, a povređeno 22 ljudi. Među njima je bila i Bojana, teško ranjena u obe noge i ruku, nakon čega je pala u komu. Lekari su joj amputirali levu nogu, ali joj nisu davali mnogo šansi. Međutim, ova hrabra devojka rešila je da preživi i ponovo bude nasmejana.

PROČITAJTE JOŠ: MILICA KNEŽEVIĆ (25) POKAZUJE KAKO SE POBEĐUJE TEŠKA NESREĆA: u invalidskim kolicima, ona ipak ostvaruje svoje snove!

- Još sam bila u komi kada su mi amputirali nogu. Kasnije, kada su pokušali da mi kažu, samo sam ih zaustavila i rekla: „Znam“. Mada nisam bila svesna, znala sam sve šta se dešavalo. To je bilo neko stanje između jave i sna - priča Bojana.

Dok je ležala u Urgentnom centru, najveći oslonac i podrška bila joj je mama.

- Od početka je bila sa mnom i borila se za mene. Ona mi je podarila život dva puta. Mesec dana pre nego što ću se vratiti kući s rehabilitacije, iz zdravstvenih razloga nije više mogla da ostane kraj mene. U životu nisam bila tužnija i tada sam bila na ivici da odustanem - seća se naša sagovornica.

Posle tako traumatičnog iskustva normalno je biti razočaran, potišten, pitati se zašto se to desilo, prolaziti kroz različite faze.

- U početku je to bilo neprihvatanje i življenje u mašti. Najteži period mi je bio povratak kući, u stvarnost. Iako sam i dalje imala ogromnu podršku porodice i prijatelja, tada je bilo vreme da se suočim sama sa sobom, sa svojim demonima. Jednostavno, nisam imala vremena da razmišljam, a nisam želela da izneverim drage ljude. Postepeno sam se vraćala normalnom životu. U oktobru 2017. godine vratila sam se na Tehnički fakultet gde studiram programiranje. Tada sam izašla iz depresije i na površinu je isplivala nasmejana, vedra osoba, puna života. Jer, uz ljubav i podršku, čovek je u stanju da uradi i nezamislivo - ističe Bojana.

KAKO BOJANA POMAŽE DRUGIMA SA SLIČNIM PROBLEMOM PROČITAJTE OVDE

PageBreak

Osim podrške bliskih ljudi, mnogo znači iskustvo drugih ljudi koji su se suočili sa istom traumom. Tada zapravo shvatimo da u svemu tome nismo sami i da nas neko u potpunosti razume.

- Na Instagramu pratim razne ljude koji su bili podvrgnuti amputaciji, iz svih krajeva sveta. Glavna inspiracija mi je Ejmi Perdi. Kada sam pročitala njenu knjigu i odgledala njene plesne tačke u jednom takmičenju, pojavila se nada da i ja mogu tako jednog dana. Ona me je nadahnula da budem bolja. Prva osoba sa amputacijom koju sam upoznala je naš paraolimpijac Arsen, koji mi je pomogao da shvatim u kakav svet ulazim. Uz njegovu podršku, uspela sam da savladam neke stvari i na tome ću mu večno biti zahvalna - kaže naša sagovornica.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO SAM POBEDILA RAK: spisateljica Pipa Mila Dragica otkriva zašto je posle operacije karcinoma odbila zračenje

Svoj Instagram i Fejsbuk profil otvorila je pod imenom bojana_strength_ girl.

- Mnogo ljudi mi se javilo otkako sam počela da svoj oporavak stavljam na društvene mreže. To mi je i bio cilj: da pomažem drugima kao što su i meni neki pomogli. Srećna sam kad mi neko pošalje poruku da ga inspirišem i ohrabrujem. To mi ispunjava srce. Volela bih da napravim svoju stranicu, slično blogu na kome ću pisati - otkriva Bojana.

OSTATAK TEKSTA PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI

PageBreak

Nakon svega što se dogodilo, Bojana se nije promenila. Nije odustala od svojih snova, samo ih je malo modifikovala.

- I dalje sam to ja. Ništa ne može da promeni moju ličnost, moj karakter. Mama mi je često govorila: „Bojana nije ni ruka ni noga. Bojana je ono šta je unutra”. I dan-danas u životu primenjujem te njene reči. Ostala sam bez noge, ali su mi se otvorila neka nova vrata, neke druge mogućnosti. Nisam morala da se odreknem svojih želja i planova, samo sam morala da ih prilagodim. Planiram da završim fakultet, položim vožnju, da nastavim da putujem... Volela bih jednog dana da budem motivacioni govornik i da napišem knjigu. Ali, nikada se ne zna. Ko zna šta će život da mi donese. Zato i živim dan po dan, i pokušavam da uživam najviše što mogu. Jer, život je sada, danas, a ne sutra - kaže Bojana.

NA SLEDEĆOJ STRANI PROČITAJTE KAKO SE OVA HRABRA DEVOJKA NOSI SA ČUDNIM POGLEDIMA

PageBreak

Mnogi bi se skrivali, večno nosili duge nogavice, zatvarali se u četiri zida. Pitamo Bojanu kako je uspeli da to prevaziđe i postigne samopouzdanje?

– Jednostavno sam prestala da razmišljam o tome šta drugi misle. Namerno ističem protezu, da se vidi, jer se ja nje ne stidim. Ona je sada deo mene. Svako s vremena na vreme ima problem sa samopouzdanjem, pa tako i ja. Ali, važno je prihvatiti sebe, takvog kakav jesi. Bilo je raznih reakcija. Neki nisu znali kako da se postave, pa su me izbegavali, što je u redu. Bitan faktor sam ja: kako se ja postavim, tako će i drugi ljudi. I dalje me gledaju, ali iskreno, to mi ne smeta. Najgore je kada me sažaljevaju, jer nemaju zašto. Još uvek sam tu, živim život i guram dalje – priča ova hrabra devojka.

Pre amputacije Bojana se bavila hip-hopom, od koga ni danas nije odustala.

– Nošenje proteze iziskuje snažan trup, zato treniram skoro svaki dan po nekoliko sati. Još nisam dovoljno ojačala, ali radim na tome. Ruka mi se i dalje oporavlja, pa moram i nju da vežbam svakodnevno. Nedavno sam se vratila plesu, koji mnogo volim i sada isprobavam šta i koliko mogu. Nadam se da ću jednog dana moći da nastupam, to je moj cilj – poverila nam je Bojana.

Tekst: Vanja Ostojić

Izvor: Lepa & Srećna