Anksioznost se uglavnom povezuje sa mentalnim zdravljem, ali ovo emotivno stanje može uticati i na zdravlje organizma i uzrokovati da se ispolje određeni fizički simptomi, piše Lovesensa.

Anksiozni poremećaj podrazumeva konstantnu zabrinutost, nervozu i strah, a takva osećanja sprečavaju da slobodno obavljamo svakodnevne aktivnosti. Svi ljudi su podložni ansksioznim stanjima u trenucima većih problema, velikih odluka ili kada ih negativno iznenadi neka situacija, ali konstantna anksioznost predstavlja poremećaj koji je neophodno lečiti kod stručnog lica.

PROČITAJTE JOŠ: PSIHOTERAPIJA: Da li se plašite da odete kod psihijatra? Evo kada treba potražiti pomoć

Fizički simptomi koji ukazuju na anksioznost su: ubrzano kucanje srca, brzo disanje ili hiperventilacija, znojenje, umor, malaksalost, vrtoglavica, otežana koncentraciuja, nesanica, problemi sa varenjem, osećate se previše hladno ili previše toplo, bol u grudima, mučnina, drhtanje ruku.

Stručnjaci smatraju da se anksioznost razvija u delu mozga koji se naziva amigdala, odnosno deo mozga koja reaguje na emocije. Kada osoba postaje anksiozna ili uznemirena, mozak počinje da šalje signale ostalim delovima tela, a organizam počinje tada da se brani i u telu nastaje neravnoteža. Promene u organizmu se naročito javljaju zbog lučenja hormona stresa, kortizola i adrenalina.

Anksiozni poremećaj može da utiče na disanje, respiratorni sistem, kardiovaskularni sistem, imunitet, sistem organa za varenje i urinarni trakt.

Napomena: Ukoliko osećate bilo kakve simptome koji ukazuju na anksioznost, potražite pomoć stručnog lica.

Izvor: Lovesensa