Vaše telo je poput automobila: potrebno mu je odgovarajuće gorivo da bi dobro funkcionisalo. Najbolje gorivo dolazi iz zdrave ishrane bogate određenim vitaminima i mineralima koji pomažu u proizvodnji i održavanju energije, ali i poboljšavaju opšte zdravstveno stanje.
Unošenje hranljivih materija kroz ishranu ne koristi samo srcu i opštem blagostanju, ono čini da se osećate bolje. A to samo po sebi može doprineti osećaju veće energije. Ipak, važno je znati da, ako su nivoi ovih nutrijenata u vašem telu već normalni, dodatno uzimanje neće imati pozitivan efekat, navodi se u publikaciji "Ojačajte energiju", medicinskog urednika L. Komarofa, profesora na Medicinskom fakultetu Harvard.
Najbolji minerali za energiju
Gvožđe
Nizak nivo gvožđa najčešći je uzrok anemije, odnosno smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Nedostatak ovog ključnog minerala sprečava koštanu srž da proizvede dovoljno hemoglobina - komponente crvenih krvnih zrnaca koja prenosi kiseonik. Bez dovoljno hemoglobina, telo ne može da dopremi dovoljno kiseonika do tkiva. A pošto je kiseonik neophodan za proizvodnju energije u ćelijama, to može dovesti do umora.
Gvožđe se prirodno nalazi u mnogim namirnicama: nemasnom mesu, morskim plodovima, živinskom mesu, belom pasulju, sočivu, spanaću, crvenom pasulju, grašku, orašastim plodovima, nekim suvim voćem, kao i u žitaricama i hlebu obogaćenim gvožđem.
Anemija je najčešća kod žena koje imaju menstruaciju, jer sa svakim ciklusom gube krv - i samim tim gvožđe. Osim toga, do 20 odsto trudnica razvije anemiju tokom trudnoće. Namirnice bogate gvožđem i suplementi mogu pomoći u obnavljanju nivoa gvožđa i lečenju anemije.
Ako nemate manjak gvožđa, nema dokaza da će uzimanje suplemenata gvožđa doprineti većoj energiji. Naprotiv, to može dovesti do preopterećenja gvožđem, što može oštetiti jetru, srce i druge organe - pa čak i izazvati umor.
Magnezijum
Magnezijum pomaže u razgradnji glukoze u energiju, a nizak unos povezuje se sa dijabetesom tipa 2, metaboličkim sindromom, visokim krvnim pritiskom, osteoporozom, migrenama, astmom i rakom debelog creva.
Preporučene količine magnezijuma možete uneti kroz ishranu koja uključuje mahunarke, orašaste plodove, semenke, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće (poput spanaća), obogaćene proizvode, mleko i jogurt.
Oko 48 odsto populacije u SAD-u unosi manje magnezijuma nego što je preporučeno (320 mg za žene i 420 mg za muškarce). Ako ste zabrinuti zbog niskog nivoa magnezijuma, obratite se lekaru i zatražite test krvi. Hrana bogata vlaknima - tamnozeleno lisnato povrće, neobrađene žitarice i pasulj - najbolji su izvori ovog minerala.
Najbolji vitamini za energiju
Vitamin B12 i folna kiselina
Nedostatak bilo kog od ova dva B vitamina može izazvati anemiju. Pošto su mnogi pakovani proizvodi, uključujući hleb i brašno, obogaćeni folnom kiselinom, većina ljudi unosi dovoljno ovog nutrijenta. Međutim, oko 6 odsto osoba starijih od 60 godina ima manjak vitamina B12, delimično zato što se sa godinama teže apsorbuje iz hrane - naročito iz mesa i mlečnih proizvoda.
Vitamin B12 se nalazi u proizvodima životinjskog porekla: ribi, mesu, živinskom mesu, jajima, mleku i drugim mlečnim proizvodima. Nedostatak vitamina B12 može biti problem i za vegetarijance, a naročito za vegane koji ne konzumiraju ni meso ni mlečne proizvode.
Čak i ako vaša ishrana sadrži dovoljne količine vitamina B12 i folne kiseline, određene bolesti - poput inflamatornih bolesti creva - mogu ometati njihovu apsorpciju. Takođe, poznato je da neki lekovi izazivaju manjak. Na primer, osobe sa dijabetesom tipa 2 koje uzimaju visoke doze leka metformin duže od četiri meseca mogu razviti nizak nivo vitamina B12.
Neki ljudi uzimaju injekcije vitamina B12 kako bi povećali energiju, ali to verovatno neće imati efekta ako nemate manjak ovog vitamina.
Vitamin D
Opservacione studije sugerišu da osobe sa niskim nivoom vitamina D u krvi imaju veći rizik od raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Nedostatak vitamina D može oslabiti snagu kostiju i mišića, što dovodi do osećaja slabosti i otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osim toga, nizak nivo vitamina D može uticati na raspoloženje - što je još jedan faktor koji troši energiju.
Preporučeni dnevni unos (RDA) vitamina D iznosi 600 internacionalnih jedinica (IU) za odrasle do 70 godina, i 800 IU za osobe starije od 71 godine. Za decu do 12 meseci preporučena doza je 400 IU dnevno.
Vitamin D se stvara u koži pod uticajem sunčeve svetlosti. Takođe se nalazi u nekim vrstama ribe (poput tune, lososa, skuše i haringe), kao i u obogaćenim proizvodima poput mleka, napitaka od soje, soka od pomorandže i žitarica za doručak.
Starije osobe koje imaju manjak vitamina D trebalo bi da uzimaju vitamin D3, koji se lakše apsorbuje od drugih oblika vitamina D. Pročitajte i koji vitamini pomažu pri mršavljenju.
BONUS VIDEO: