Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra u Beogradu i gost našeg serijala "Lekoviti razgovori", otkriva jednostavne, ali ključne savete za očuvanje zdravlja srca. Ovog puta, razgovor smo posvetili upravo zdravim navikama koje mogu pomoći da budemo zdraviji, vitalniji i da živimo duže.
Kako kaže profesor Mitrović:
"Postoji jedna parola koja je nastala pre 15–20 godina i vezivala se za saobraćaj, ali to je suština cele priče. Kažu: 'Ne brže od života'. Dakle, ne treba biti brži od života, već lagano sve meriti."
On ističe da je ravnoteža ključ svega, posebno kada je u pitanju način života. Stres treba svesti na minimum, a kad ga već ne možemo izbeći, važno je naučiti kako da ga kontrolišemo – kroz samokontrolu ili razgovor sa drugima.
San ima posebnu ulogu u regeneraciji organizma:
"Priča ide ovako: treba leći pre 12 sati noću. Minimum što je tačno jeste da oko 12 sati i pola jedan se repariraju određeni enzimi u organizmu. Ako to ne uradite, nema vajde ni ako legnete u tri ujutru i spavate do tri sledećeg dana – ništa niste postigli. Dakle, ključno je napraviti odmor organizma, smanjiti stres. Znam da je teško, jer to niko ne radi dovoljno, ali treba se posvetiti tome i čuvati naš organizam jer nismo neuništivi, ne trošimo se bez posledica. Ako to ne činimo, skraćujemo životni vek, a time ništa ne dobijamo. "
Profesor upozorava da nismo neuništivi i da ne treba ignorisati signale koje telo šalje:
"Treba čuvati naš organizam jer nismo neko ko se ne troši. Samo ćemo skratiti životni vek, a time ništa nismo postigli."
Govoreći o emocionalnom balansu, napominje da različite ličnosti različito reaguju na izazove:
"Neko je suviše strog, neko je previše opušten. Kažemo genotip i fenotip – ono što ste nasledili i ono što ste stekli iz okruženja. Neko pazi na svaki detalj i ima grižu savesti, drugi su opušteni i bolje prolaze. Važno je pronaći sredinu."
Posebno je važna tema umora, koji može biti i fizički i psihički:
"Postoji hronični i aktivni umor. Hronični umor je kada ste stalno umorni, što može biti posledica načina života ili neke bolesti, na primer problema sa lučenjem hormona štitne žlezde. To treba ispitati. Ako je hronični umor posledica života, karakteristično je da stalno želite da spavate – možete da zaspite u stolici na sastanku, dok radite ili razgovarate sa nekim. To se vidi kao somnolencija, odnosno pospanost koja traje 24 sata. S druge strane, aktivni umor nastaje zbog akutnog nedostatka sna i karakteristično je da se u tom trenutku izrazito osećate iscrpljeno i morate odmah da se odmorite. U tom stanju ne možete ni da hodate metar-dva normalno, funkcionišete slabo. Dakle, aktivni umor je burnija i akutnija reakcija organizma nego hronični."
Na kraju, profesor zaključuje:
"I posao, i fizička aktivnost, i hobi – sve može, ali sve u granicama normale. Zaista, ne brže od života."
Više saveta prof. dr Mitrovića o zdravlju srca, stresu, umoru i balansu u svakodnevnom životu – poslušajte u video snimku:
Celokupno gostovanje prof. dr Mitrovića pogledajte u sledećem snimku:
BONUS VIDEO: