Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Od njih u našoj zemlji svake godine premine oko 60 hiljada ljudi.
Zašto je ateroskleroza opasna, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, objašnjava kardiolog doc. dr Marko Banović.
"Kao zemlja, nalazimo se među najugroženijima u Evropi kada je u pitanju broj obolelih od bolesti srca i krvnih sudova. Tokom devedesetih godina, porast broja obolelih bio je iznenadan, sa stresom kao sve prisutnijim faktorom rizika.
Zapadna Evropa je već odavno prepoznala učestalost kardiovaskularnih bolesti i preduzela značajne korake poput zabrane pušenja radi smanjenja obolevanja. Kod nas još uvek nije postignut takav napredak. Svest o štetnosti svakodnevnog konzumiranja mesa, prekomernog unosa slatkiša i brze hrane jeste prisutna, ali promene navika su sporije. Proces prilagođavanja može trajati decenijama dok se ne postigne željeni nivo smanjenja obolevanja od kardiovaskularnih bolesti", rekao je doktor.
Jedna od čestih bolesti je ateroskleroza, koja je prema rečima doktora, podmuklu kao i dijabetes, ali može se preventivno kontrolisati redovnim analizama krvi.
"Ateroskleroza je suštinski slična šećernoj bolesti po tome što često ne pokazuje simptome sve dok ne postane ozbiljan problem za organe koje krvni sudovi snabdevaju. To je postupan proces u kojem se na zidovima krvnih sudova nakupljaju štetne supstance poput holesterola, masnih ćelija i zapaljenskih ćelija. Ovaj nakup se postepeno zgusne zid krvnog suda, smanjujući protok krvi, ali bez jasnih simptoma sve dok se ne postigne kritičan nivo suženja - rekao je doktor i objašnjava koji su faktori rizika bolesti:
"Faktori rizika uključuju:
- visok nivo masnoća i šećera u krvi,
- gojaznost,
- lošu ishranu,
- nedostatak fizičke aktivnosti,
- stres i
- genetiku.
Iako se muškarci obično suočavaju sa ovim problemom ranije nego žene zbog bioloških razloga, većina faktora rizika može se kontrolisati promenom životnih navika. Aterosklerozase prirodno razvija u kasnim tridesetim i ranih četrdesetim godinama života, što naglašava važnost redovnih zdravstvenih pregleda radi rane dijagnostike.
Preventivne mere, poput laboratorijskih analiza nivoa šećera i holesterola u krvi, mogu pomoći u prepoznavanju bolesti na vreme i smanjenju njenog uticaja na zdravlje".
Dr Marko Banović istakao je ključne faktore za očuvanje zdravlja.
"Prvo i osnovno je da se trudimo da budemo fizički aktivni, što uključuje šetnju, brzi hod, plivanje i trčanje. Drugi važan aspekt je pažljiva ishrana, s naglaskom na mediteransku ishranu s umerenim unosom mesa dva do tri puta nedeljno. Važno je konzumirati povrće, vlaknaste supstance i voće, ali uz izbegavanje preterivanja.
Balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost ključni su za kontrolu faktora rizika. Za one koji ne mogu kontrolisati ove faktore, postoje lekovi koji mogu pomoći u normalizaciji uz konsultaciju sa lekarom," zaključio je dr Marko Banović u emisiji "Uranak" na televiziji K1. Pročitajte i kada povišen holesterol i pritisak mogu da dovedu i do amputacije stopala.
BONUS VIDEO:
Tekst: Uranak K1/Lepa&Srećna/Jasmina Glišić