Bol u leđima odnosno vratu nije dijagnoza, već simptom koji je u osamdeset odsto slučajeva povezan sa diskus hernijom, kako lumbalnog tako i vratnog dela kičme.
Kičma je sastavljena od pršljenova, između kojih se nalaze posebni delovi nalik na pločice želatinaste strukture. To su diskovi, čija je uloga da štite kičmeni stub od spoljnih uticaja koji bi mogli da ga oštete. Međutim, oni se s godinama troše i mogu iskliznuti van svog ležišta u međupršljenske otvore. Tada vrše pritisak na okolne nerve izazivajući bol, a to stanje je poznato kao diskus hernija.
Najčešće se javlja između 25. i 45. godine, a izloženiji su joj gojazni ljudi, s obzirom na to da su njihovi diskovi znatno opterećeniji. Takođe, češće obolevaju i oni koji rade teške fizičke poslove. Diskus hernija je u najvećem broju slučajeva posledica različitih degenerativnih promena na kičmi, a ređe nastaje usled nekih težih povreda. U drugom slučaju je često udružena s dislokacijom pršljenova ili kompleksnim prelomima.
Pacijent obično osečaju bol u lumbalnom delu i to posle naprezanja.
Akutni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka kuku, niz potkolenicu i list sve do stopala i nožnih prstiju. Parestezije (izmenjen osećaj, nalik mravima), nekad i hipestezija (smanjena osetljivost) i hipalgezija (smanjen osećaj za bol) u palcu govore da je u pitanju lezija korena L5 odnosno oštećenje diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena.
Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i u malom prstu, reč je o oštećenju korena S1. Ahilov refleks je snižen ili ugašen i to je najpouzdaniji znak. Bol se pojačava prilikom pokreta i naprezanja (kašalj, kijanje, smeh) i pri istezanju išijadičnog živca (podizanje ispružene noge).
Uz savet da se obavezno oslobodite viška kilograma ako ste gojazni, stručnjaci kažu da je najvažnije da nikad ne podižete teret dok ste sagnuti i da ne pravite nagle kružne pokrete leđima i vratom.
Tekst: Lepa&Srećna / Žaklina Milenković