U bolnicama širom sveta je veliki broj ljudi koji pati od produženog kovida, a među njima su i oni koji su u toliko kritičnom stanju da ne mogu da prežive ni u običnim bolničkim odeljenjima, a kamoli kod kuće.
"Ovi pacijenti žive kao u nekoj zoni sumraka", objašnjava doktorka Hana Vunš, iz Toronta. "Živi su i često potpuno svesni, ali im je telo toliko krhko da ne mogu da prežive ako ih skinete sa respiratora i ne dajete im neprekidno infuziju sa odgovarajućim hranljivim materijama, lekovima i vitaminima.
Njima je neophodna pažnja medicinskog osoblja, barem sestre, 24 sata u danu, svih sedam dana u nedelji. I tako to traje nedeljama".
Prema rečima dr Hane, širom sveta su hiljade ljudi zakrčile bolničke krevete na odeljenjima intenzivne nege. Ovi pacijenti često doživljavaju seriju upala pluća, a između ovih napada im se stanje na kratko poboljšava.
"Tada nam neki od njih kažu da je ovo gore nego smrt", otvorena je doktorka Vunš, koja radi na odeljenju intenzivne nege u Medicinskom centru Sanibruk. Ona predaje i anesteziologiju na Univerzitetu u Torontu i podseća da respiratori, pored toga što su spasili silne živote, imaju i svoju mračnu stranu.
"Na odeljenju intenzivne nege je kao u nekom međuprostoru između života i smrti, stalno se pogađate sa đavolom za još malo vremena", kaže ona. "Neprekidno vas bodu iglama, čiste vam disajne puteve, rane (i sve ostalo), a zbog mera protiv širenja korona virusa, niko ne može da vas obiđe. Šanse da će se telo ipak oporaviti i da će pacijent ikada moći da samostalno diše su krajnje neizvesne."
Izvor: Lepa&Srećna