Izražene vene i kapilari su obično u početku samo estetski problem, a kasnije tegobe postaju neprijatnije - počevši od oticanja nogu i stopala, umora u mišićima i grčeva, kao i osećaja vreline na koži.
Varikozne vene izgledaju poput plavih ili crvenih žica pod kožom, izuvijanih i ispupčenih tako da se mogu opipati i prstima. Najčešće se javljaju na zadnjim delovima listova, kao i sa unutrašnje strane nogu.
Kapilari su slični, samo sitniji i tanji, poput ispresecanih linija, a osim na nogama, javljaju se i na licu. O uzrocima, simptomima i načinima lečenja, razgovarali smo sa vaskularnim hirurgom dr Dariom Jocićem, iz Centra za savremeno lečenje vena.
Šta izaziva pucanje kapilara i vena na telu?
"Vidljivi „čvorovi“ krvnih sudova (varikoziteti) na nogama, kao i kapilari, su posledica proširenih potkožnih vena. Iako vidljive na koži kao da su potpuno izložene i ranjive, proširene vene ipak imaju kožu preko, koja ih štiti. Nažalost, u uznapredovalim fazama bolesti, kad su zidovi vena istanjeni i slabi, ta zaštita nije dovoljna i bilo koji jači udarac, pa čak i agresivnije trljanje kože prilikom tuširanja, može dovesti do pucanja krvnog suda. Pucanje može biti unutrašnje ili čak i spoljašnje. Ukoliko proširena vena pukne, ali ne i koža, primetićete modricu. Ukoliko je obilno unutrašnje krvarenje, može doći do vrtoglavice i gubitka svesti.
Nasuprot tome, ako dođe do pucanja vene, a postoji i otvor, odnosno povreda na koži, dolazi do spoljnog krvarenja koje može biti obilno. U tom slučaju je neophodno da pristisnete to mesto na nozi čistim peškirom ili pamučnom majicom i podignete nogu iznad nivoa srca. Ovo će pomoći da se krvarenje uspori ili zaustavi do dolaska Hitne pomoći", savetuje dr Jocić.
Da li moderni kozmetički tretmani mogu da izazovi pucanje kapilara i vena? Na primer, anticelulit masaže, maderoterapija, depilacija vrelim voskom...
"Depilacija vrelim voskom sigurno ne predstavlja prijatno iskustvo, čak i ženama koje nemaju problem s proširenim venama i kapilarima. Kod onih žena koje već imaju izražene proširene vene, toplota od voska dodatno širi krvne sudove koji su blizu površine kože i povećava rizik od povrede. Ove povrede je jako važno izbeći, jer tako nastaje tromb.
Tromb u površinskim venama može dovesti do upale, takozvanog tromboflebitisa, koji, osim što je bolan, može da vam pokvari uživanje u letnjem periodu na neko malo duže vreme. Ukoliko masažu protiv celulita, bilo ručnu, bilo putem nekih alata, sprovodi stručna osoba, rizik od pucanja krvnih sudova je minimalan. Najlakši način da se vidi da li je masaža urađena dobro, jeste ako ona ne ostavlja modrice i podlive. Jer, modrice su, u stvari, povrede krvnog suda."
Da li ove promene mogu same da se povuku?
"Proširene vene nisu tek ’promene’ na koži, već ozbiljna bolest koja napreduje s vremenom i čije nelečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Ne postoji mogućnost da se izleče same od sebe i da se ’povuku’. Međutim, u ranim fazama bolesti je moguće da promene čak i nisu vizuelno upadljive na koži, a da pacijent ima tegobe, poput osećaja težine u nogama, bolova i slično.
S druge strane, sunčanje i uopšteno duže izlaganje sunčevoj toploti, zagreva noge i kapilari mogu postati vidljiviji, jer se krvni sudovi na toploti šire. Paradoksalno, jednom kad pocrnite, kapilari se zapravo manje vide. Ovo žene širom sveta koriste kad žele da kamufliraju estetski problem sa kapilarima, ali ne tako što se sunčaju, jer to nije zdravo, već tako što koriste razne kreme za samopotamnjivanje i pudere."
Treba li njihova pojava da nas brine iz medicinskih razloga ili su oni samo kozmetički problem?
"Iako se manifestuju i kao estetski problem, proširene vene su, pre svega, bolest. Ova bolest se, uslovno rečeno, može podeliti u tri faze.
U prvom stadijumu pacijenti obično imaju tegobe u vidu povremenih bolova u nogama i grčeva, ali bez vidljivih vena ili vidljivih takozvanih kapilara. U ovoj fazi, obično se ultrazvučnim pregledom ne dijagnostikuje pogrešan tok kretanja venske krvi, već lečenje podrazumeva eventualno uzimanje lekova (venotonika) i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa."
Prema rečima dr Jocića, već u sledećem stepenu bolesti proširene vene su vidljive, a ultrazvučnim pregledom je, u velikom broju slučajeva, moguće dijagnostikovati pogrešan tok kretanja krvi. U ovoj fazi, pacijenti imaju bolove, noćne grčeve, svrab, osećaj nemirnih nogu...
"Tegobe su u početku povremene, a kasnije postaju češće i svakodnevne. Kod ovog stadijuma može doći do upale površinskih vena odnosno do stvaranja tromba u venskim čvorovima (tromboflebitisa), a ova komplikacija može iz površnih vena da se proširi na duboke vene", kaže naš sagovornik.
"Simptomi zapaljenja dubokih vena ne manifestuju se kod gotovo 50 odsto obolelih i, s obzirom na to da se teže i kasnije otkrivaju, lečenje je znatno kompleksnije. Najčešći simptomi tromboflebitisa su osećaj teških i umornih nogu nakon dugotrajnog hodanja ili stajanja.
Zatim, dolazi do pojave bola i otoka, dok se na površini kože može javiti crvenilo, a neposredno ispod se mogu napipati tvrde promene, koje najčešće imaju trakastu formu. Prisustvo tromboflebitisa ponekad može biti praćeno kretanjem tromba prema plućima. Ukoliko se uz tromboflebitisa pokrene tromb i ukoliko stigne do pluća, pacijent može doživeti plućnu emboliju - stanje u kom je potencijalno životno ugrožen. Ovaj zdravstveni problem se znatno češće javlja kod osoba kod kojih je za to izražena genetska predispozicija.
Poslednja, ali ne i tako retka faza, jeste hronična venska insuficijencija, kada dolazi do otoka i kožnih promena na potkolenicama u vidu braon ili crnih mrlja i crvenila. Najozbiljniji stepen venske bolesti je pojava venskih rana, ulkusa.
Razlog za ovo stanje je slabost vezivnog tkiva u venama nogu, ali može predstavljati i posledicu zanemarivanja i neadekvatnog lečenja bolesti proširenih vena. Kada nastane prva venska rana, ona najčešće zarasta u periodu od mesec dana do tri meseca. Svako naredno nastajanje venskih rana podrazumeva znatno sporije zarastanje, dok se na kraju ne dođe do stadijuma kada ne postoji mogućnost zarastanja. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija i ugroziti život."
Da li se proširene vene mogu ukloniti kremama, kako se često reklamira?
"Iako bi bilo lepo da postoji tako lako rešenje, ipak stvari s proširenim venama nisu tako jednostavne. Ne postoji krema ili gel ili bilo šta što bi se namazalo na kožu, a da može da izleči proširene vene. Razlog tome je jednostavan - proširene vene nisu kožna bolest. One se nalaze ispod kože, a koža, naš najveći organ, ima pre svega fukciju da spreči da bilo šta prodre u organizam, računajući tu i pomenute kreme i gelove. Ipak, ono što takvi preparati mogu da pruže, to je delimično umanjenje tegoba i simptoma, jer uglavnom u sebi sadrže sastojke koji izazivaju osećaj hlađenja na koži i to stvara privremeno olakšanje. Međutim, ukoliko imate proširene vene, treba da znate da je jedini način da se one izleče, operacija."
Koje su intervencije za njihovo uklanjanje najbolje i kako se izvode?
"Cilj lečenja proširenih vena jeste da se zaustavi povratni tok krvi. Lečenje ove bolesti zatvaranjem ili uklanjanjem obolelih vena, podrazumeva usmeravanje krvi do obližnjih, zdravih vena. To se postiže različitim hiruškim intervencijama. Ranije je postojao takozvani ‘striping’, klasična hiruška metoda uklanjanja obolele vene, posle koje je neophodan duži period oporavka.
Srećom, nauka je uznapredovala dovoljno da danas imamo čitav niz minimalno invanzivnih hiruških metoda, posle kojih pacijent odmah nastavlja sa svojim redovnim aktivnostima. S tim u vezi, ubedljivo najpopularnije metode danas su laserska operacija vena i intervencija medicinskim lepkom. Lečenje laserom sprovodi se tako što se vlakno lasera uvede u glavni površni venski krvni sud, koji je uzrok bolnih i neprijatnih „grozdova“ proširenih vena.
Prisustvo tromboflebitisa ponekad može biti praćeno kretanjem tromba prema plućima. Ukoliko se uz tromboflebitisa pokrene tromb i ukoliko stigne do pluća, pacijent može doživeti plućnu emboliju - stanje u kom je potencijalno životno ugrožen.
Toplota koja se oslobađa na vrhu laserske sonde (fototermički efekat) izaziva promene unutar i u zidu venskog krvnog suda, nakon čega dolazi do skupljanja vene. Krajnji ishod je zatvaranje protoka kroz tretirani deo vene.
Osim ove operacije, u našoj zemlji se danas primenjuje i lečenje medicinskim lepkom, koje sam ja prvi u našem regionu primenio u martu 2018. godine. Medicinski lepak je izdržao test vremena, jer se već decenijama koristi u različitim oblastima medicine i potpuno je bezbedan za pacijenta. U slučaju proširenih vena, intervencija podrazumeva korišćenje male količine specijalno formulisanog medicinskog lepka koji se aplikuje u obolelu venu. Lepkom se bolesna vena zatvara i krv se preusmerava ka obližnjim zdravim venama. Ovaj pristup eliminiše rizik od povrede nerava prilikom intervencije, što ga izdvaja u odnosu na sve ostale načine lečenja proširenih vena.
Ipak, iako minimalno invanzivne, ovo su ipak hiruške metode tako da se javljaju takozvane uzgredne pojave, dok se ozbiljnije komplikacije veoma retko dešavaju. Modrice na koži, mali otok i osećaj napetosti ili bol su normalna pojava i obično nestaju nakon nekoliko dana.
Sama procedura lečenja laserom može da utiče na nerve koji se nalaze na lokacijama blizu vena, ali su ove pojave mnogo ređe, nego kod klasične operacije vena. U ovom slučaju pacijenti osećaju manju utrnulost, golicanje ili neke druge senzacije. U ređim slučajevima, mogu se javiti bolni ožiljci na koži, keloidi.
Druge komplikacije, infekcije, embolije i tromboze su veoma retke. Većina neželjenih efekata, poput crvenila, bola u preponi ili butini, prolaznog su karaktera i predstavljaju rezultat toplotnog efekta lasera.
Bol je najizraženiji 3-5 dana nakon operacije, a sve navedene vrste problema nestaju nekoliko dana nakon intervencije. U poređenju sa klasičnom operacijom vena (striping), navedene uzgredne pojave su zanemarljive, odnosno prosečna učestalost i obim tih pojava je mnogo manji, dok je oporavak mnogostruko brži.
Kod intervencije medicinskim lepkom nema uzgrednih pojava koje bi bile vezane za toplotu, kao kod intervencije laserom, tako da je ova intervencija možda najkomfornija za pacijenta", završava dr Jočić.
Izvor: Lepa&Srećna / J. G.