Alergije su veoma česta pojava kako kod dece, tako i kod ljudi. Iako su veoma zastupljene i postoji veliki spektar različitih alergena, treba voditi računa i uzimati lekove čim se simptomi pojave. Mnogi alergolozi smatraju da antihistaminike treba uzimati uz dodatnu terapiju, kako bi ceo proces suzbijanja alergije bio što delotvorniji. Jedna od velikih briga ljudi jeste kako da se odbrane od alergije kada krene i u kakvom okruženju treba da borave.
Pre dvega je važno da prostorije budu čiste, dakle da nema oko nas previše prašine i alergena koji mogu iritirati. Ali.. Uvek postoji ali. Sterilno okruiženje nas neće izlečiti i nema uticaja na izlečenje alergije, već samo utiče na to da se bolje osećamo u prostoru i da nas grinje i prljavština ne iritiraju.
Rešenje nije da konstantno idemo i briskamo i kuću i bilo koje drugo okruženje, već da ga držimo čistim koliko je to god moguće. Posebno je važno izbegavati veliku vlagu i vrućinu, jer je reakcija na alergene tada veoma izražena. Zima je posebno dobar period godine za osobe koje su sklone alergijama, posebno za one koji su skloni spoljašnjim alergenima. Dok je kod drugih, koji su skloni unutrašnjim elergneima (dim, jelka, grinje, prašina) zima je blaži period godine od leta.
Mnogi ljudi smatraju da su alergije isključicvo vezane za decu, što nije istina. Delimično tačna tvrdnja jeste da se one javljaju najčešće u dečjem uzrastu, ali se mogu javiti prvi put i u zrelom dobu. Promena uslova života, isprobavanje nove hrane, kao i dolazak u kontakt sa novim supstancama može dovesti do pojave alergije i preosetljivosti na pojedine alergene.
Posebno je važno da znate da pseća dlaka i krzno nisu alergeni, već da na sebi mogu imati polen i prašinu - kao supstance na koje ste alergični. Mačke mogu biti opasnije, tačnije ukoliko ste alergični na životinju to ne znači da ste alergični na dlaku, već na životinjski urin, pljuvačku ili perut. Kod maca je to malo više izraženo, pa osobe koje su na ovaj alergen osetljive mogu dobiti čak i astmu.
Izvor: Lepa&Srećna