Koliko je glavobolja česta i uobičajena pojava, dokazuje i naša navika da radi odlaganja neke obaveze ili odbijanja nekog poziva, kao izgovor spremno kažemo: Ne mogu, boli me glava. Iza ove rečenice krije se naše podsvesno uverenje da glavobolja nije bolest, mada je u svakom slučaju neprijatnost koja nam remeti svakodnevni život.
Smatra se da između 50 i 60 odsto svetskog stanovništva u svakom trenutku pati od neke vrste glavobolje. Postoji i podatak da od 70 do 90 odsto ljudi bar u nekom periodu života oseti tu vrstu bola, ali samo pet posto njih ode lekaru. Glavobolja se najćešće javlja u životnom dobu od 20. do 40. godine.
Smatra se da žene tri puta češće pate od glavobolje. Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji došli su do saznanja da je jačina stimulansa koji izaziva glavobolju kod muškaraca dva-tri puta veća u odnosu na žene. Drugim rečima, isti izazivač glavobolje ženu će pogoditi mnogo pre i mnogo češće nego muškarca. Međutim, ovo istraživanje ne uzima u obzir hormonski status.
Jedna druga studija, sprovedena na američkoj Klinici Mejo, otkriva da estrogen i progesteron, hormoni koji dominiraju u menstrualnom ciklusu, utiču na hemijske supstance u mozgu, povezane s glavoboljom. Uopšte uzevši, što je nivo estrogena niži, to je šansa da se pojavi bol u glavi veća. Nivo estrogena najniži je na samom kraju mesečnog ciklusa, a najviši na sredini kada se žene obično osećaju dobro. Sličan uticaj ima pad nivoa hormona u toku menopauze.
Prema definiciji, glavobolja predstavlja bol koji zahvata glavu, lice i gornji deo vrata. Kada je reč o tipu, najučestalija je glavobolja izazvana stresom, a zatim migrena, koja u mnogo većoj meri remeti život.
Da li je reč o običnoj glavobolji ili je to simptom neke teže bolesti, ponekad nije jednostavno razlikovati. O ovom pitanju i još nekim nedoumicama u pogledu glavobolje, za "Lepa&Srećna" govorio je dr Ivanom Mihaljevim, specijalistom neurologije.
Šta je primarna a šta sekundarna glavobolja
‒ Glavobolja može biti primarna, kada ne predstavlja uzrok nekog drugog oboljenja već bolest za sebe i sekundarna, kada se javlja isključivo kao posledica neke bolesti ili poremećaja. Glavni oblici primarne glavobolje jesu migrena, glavobolja tenzionog tipa i klaster glavobolja (bol u jednoj strani glave). Uzroci sekundarne glavobolje mogu biti brojni, a među najčešće spadaju: povišen krvni pritisak, poremećaj vida, upala sinusa, deformitet vratnog dela kičme, povreda glave, tumor mozga ili moždani udar ‒ navodi naš sagovornik.
Pitali smo doktora kako da budemo sigurni da je to što nas boli glava samo prolazna pojava, a ne znak za odlazak kod lekara ili čak signal za uzbunu.
‒ Svaki nov, ranije nedoživljeni oblik glavobolje, drugačije vrste bola, kao i intenziteta i trajanja, pogotovu onaj koji se prvi put pojavi noću i probudi vas iz sna, jeste razlog da se odmah obratite neurologu za pomoć ‒ upozorava dr Mihaljev.
Kad treba uzeti analgetik
Zanimalo nas je i kada treba uzeti analgetik odnosno da li neko vreme treba dati šansu organizmu da se sam izbori s bolom.
‒ Svaki čovek u toku života doživi neku vrstu glavobolje (koja se zatim godinama povremeno javlja) i često može sam da odabere način kojim će pokušati da odagna bol. Kako je glavobolja prvenstveno subjektivan osećaj, neće ni svaka osoba imati istu granicu do koje može da istrpi bol. Tako je nekome dovoljno samo da odspava nekoliko sati pa da ga bol pro|e, dok je nekom drugom neophodan analgetik da bi mogao normalno da funkcioniše. Pre uzimanja svakog analgetika potrebno je konsultovati se s lekarom opšte prakse ili farmaceutom ‒ savetuje dr Mihaljev.
Mnogi od nas olako posežu za lekom protiv bola. Interesovalo nas je da li čestom upotrebom analgetika postajemo rezistentni na njih i smanjujemo njihovo dejstvo, kao što je to slučaj s prekomernom upotrebom antibiotika.
‒ Smatra se da prekomerna upotreba analgetika (lekova protiv bola) kod osoba sa već postojećom glavoboljom može izazvati potpuno novu, često mešovitu glavobolju, sa udruženim karakteristikama migrene i glavobolje tenzionog tipa. Ne sme se zanemariti ni psihološki uticaj, jer pacijenti s jakom glavoboljom uzimaju lekove čim osete i najblaži bol i tako stiču naviku da sve češće koriste lek ili da povećavaju dozu ‒ navodi naš sagovornik
Koja hrana i piće izazivaju glavobolju
Prema rečima dr Ivana Mihaljeva, osim stresa i nekih bioloških uzroka i pojedine vrste hrane ili pića mogu izazvati glavobolju.
– Bol u glavi može se javiti posle konzumiranja hladnih namirnica, poput sladoleda i hladnih napitaka. On može biti kratkotrajan, ali i veoma snažnan, probadajući u predelu čela. Smatra se da je hipoglikemija (smanjen nivo šećera u krvi) glavni uzrok nastanka glavobolje u slučaju strogih dijeta, a da je netolerancija na preteranu količinu ugljenih hidrata (najviše ih ima u hlebu) osnovni uzrok glavobolje kod dugotrajnog posta. Glavobolja može nastupiti i kada čovek iz ishrane izbaci kofein, koji se obično unosi u telo putem kafe, čaja ili koka-kole – ističe naš sagovornik.
Tekst: Sonja Atanasijević
Izvor: Lepa&Srećna