- Spavanje na uzdignutom uzglavlju može da pomogne kod GERB-a, refluksa, hrkanja i nekih problema sa disanjem, ali nije zamena za terapiju.
- Ako se podigne samo glava na gomili jastuka, vrat ostaje u neprirodnom položaju i mogu da se jave bolovi, ukočenost i glavobolje.
Možda ste čuli da podizanje gornjeg dela tela tokom sna može da pomogne kod gorušice, refluksa ili hrkanja. Međutim, verovatno ste primetili i suprotno – kad spavate na velikom jastuku, ujutru se budite sa ukočenim i bolnim vratom. Gde je greška?
Stručnjaci kažu da spavanje na uzdignutom uzglavlju može biti i lek i problem. Ponekad je to rešenje za vaše muke sa spavanjem, a ponekad upravo njihov uzrok.
Kada uzdignuto uzglavlje pomaže?
Jedna od najjasnijih situacija u kojima podizanje gornjeg dela tela ima pun smisao jeste borba protiv gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), ističe neurolog dr Likita Šajk, specijalistkinja za medicinu sna. Gravitacija tada sprečava da se sadržaj želuca vraća u jednjak.
„Refleks tojest vraćanje kiseline je jedan od češćih poremećaja koji narušavaju san, a ne manifestuje se uvek klasičnom gorušicom“, objašnjava dr Sam A. Kašani, takođe specijalizovan za medicinu sna. „Refluks može da se javi kroz upalu grla, kašalj, jutarnju mučninu, a u težim slučajevima može da izazove i naglu promenu na glasnim žicama zbog kojeg se čovek probudi sa osećanjem gušenja.“
Ovaj nagli prekid sna zbog gušenja pacijenti i lekari ponekad greškom pripišu apneji u snu, što može da odvede u pogrešnom dijagnostičkom pravcu.
Međutim, kiselina nije jedini krivac. Na listi razloga nalaze se i problemi sa sinusima i disajnim putevima — poput nazalne kongestije, alergijskog rinitisa i slivanja sekreta niz ždrelo.
Spavanje na uzdignutom uzglavlju može da pomogne i kod hrkanja i poremećaja disanja (poput apneje u snu ili astme), ali se preporučuje i pacijentima sa srčanim oboljenjima, poput srčane insuficijencije.
Dr Gregori Brin, pulmolog i specijalista za medicinu sna, objašnjava mehanizam kod opstruktivne apneje u snu (OSA): „Kod nekih ljudi, postepeno uzdizanje gornjeg dela tela — od sredine leđa pa sve do glave — pomaže da disajni putevi ostanu otvoreniji. Gravitacija smanjuje sklonost mekih tkiva oko disajnih puteva da se tokom sna povlače unazad i sužavaju prostor.“
Ipak, treba da budete oprezni: podignuto uzglavlje može da stvori lažni osećaj poboljšanja. Možda ćete manje hrkati, ali apneja je i dalje tu, što znači da i dalje dolazi do opasnog pada nivoa kiseonika u krvi. Takođe, ovo ni u kom slučaju ne znači da treba nasumično da ređate jastuke ispod glave, niti je zamena za terapiju apneje, kao što je upotreba CPAP aparata.
Kako se pravilno podiže uzglavlje
Najveća greška koju ljudi prave jeste nepravilno podizanje uzglavlja.
„Glavni problem nastaje ako spavate na gomili običnih jastuka“, upozorava dr Kašani. „Nije štetno to što ste podigli glavu, već ste to uradili na pogrešan način. Treba da napravite ravnomeran nagib.“
Gomila jastuka dovodi do bolova u vratu, pa ljudi često pomisle da visoko uzglavlje po sebi nije dobro. Zapravo, preveliki jastuci dovode vrat u neprirodan, savijen položaj. Rezultat su bolovi u vratu i ramenima, mišićni spazmi, jutarnje glavobolje, ukočenost, trnjenje, poremećen san i – paradoksalno – pogoršano disanje.
Dr Brin dodaje da napetost u vratu može dodatno da suzi disajne puteve, a nepravilan položaj opterećuje kičmu i donji deo leđa. „Treba pronaći udobnu ravnotežu između olakšanja za disanje, zaštite od refluksa i rasterećenja donjeg dela leđa i ona zavisi od svake osobe ponaosob, kao i od vrste potpore za glavu i samog dušeka“, naglašava ona.
Najsigurniji način da napravite visoko uzglavlje
Ako iz zdravstvenih razloga morate da spavate u povišenom položaju, a niste sigurni kako da to uradite na pravilan način, stručnjaci savetuju sledeće:
- Podižite gornji deo tela, a ne samo glavu: Umesto ređanja jastuka pod glavu, cilj je blagi nagib celog gornjeg dela torza.
- Pravi nagib i pozicija: Za GERB se preporučuje podizanje uzglavlja za oko 15 do 20 centimetara (odnosno korišćenje specijalnog klinastog jastuka – wedge pillow), pri čemu vrat mora ostati u neutralnom položaju. Ne sme biti savijen ka grudima, niti zabačen unazad, a između gornjeg dela leđa, ramena i glave ne sme postojati prazan prostor bez potpore.
- Ugao od 10 do 30 stepeni: Dr Zi navodi da je nagib od 20 do 25 stepeni idealna polazna tačka.
- Alternativna rešenja: Stabilni podizači ispod nogara kreveta na strani uzglavlja ili podesivi kreveti sa fabričkom opcijom blagog podizanja uzglavlja predstavljaju odlične i bezbedne alternative.
Stručnjaci su saglasni - spavanje sa uzdignutim uzglavljem preporučuje se isključivo onima koji imaju jasan medicinski razlog za to (poput GERB-a ili specifičnih problema sa disanjem). Ukoliko nemate ove tegobe, nema potrebe da menjate navike u spavanju.
Takođe, imajte na umu da je podizanje uzglavlja samo prateća (pomoćna) mera, a nikako trajno rešenje osnovnog zdravstvenog problema, koji uvek mora biti pod nadzorom lekara. Ukoliko primetite novonastale ili pogoršane probleme sa disanjem, to je znak da je neophodan ozbiljniji medicinski pregled, a ne samo kupovina novog jastuka.
BONUS VIDEO: