U svetu nutricionizma, urme već decenijama uživaju status superhrane, a u neformalnim krugovima i na internetu neretko im se pripisuje titula „najzdravijeg voća na planeti“.
Međutim, kada se ova tvrdnja podvrgne strogoj proveri i uporedi sa zvaničnim indeksima gustine nutrijenata, istina dobija znatno precizniji i zanimljiviji oblik. Naučni konsenzus pokazuje da apsolutno najzdravija namirnica ne postoji, jer nijedan plod sam po sebi ne može zadovoljiti sve metaboličke potrebe čoveka.
Prema rigoroznim kriterijumima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i istraživanjima stručnjaka Univerziteta Vilijam Paterson, titulu nutritivno najgušćeg voća u odnosu na kalorijsku vrednost zapravo nose plodovi poput limuna i paradajza.
Ipak, to što urme ne drže apsolutni primat na ovoj specifičnoj skali ne umanjuje njihov impresivan i jedinstven terapeutski potencijal. Kliničke studije potvrđuju da urme sadrže biološki aktivna jedinjenja koja direktno i blagotvorno utiču na ljudski organizam.
Urme su više od običnog šećera
Iako se u prodaji najčešće nalaze u sušenom obliku, zbog čega imaju veću kalorijsku vrednost od svežeg voća (oko 277 kalorija na 100 grama), urme nisu izvor „praznih kalorija“. Najveći deo njihove energetske vrednosti potiče od prirodnih šećera – glukoze i fruktoze – ali oni dolaze u kompleksnom biohemijskom paketu. Sto grama urmi obezbeđuje čak 20% preporučenog dnevnog unosa kalijuma, 14% magnezijuma, 15% mangana i 12% vitamina B6, uz značajne procente bakra i gvožđa. Za razliku od industrijskih slatkiša, ovi šećeri su vezani za visoku koncentraciju biljnih vlakana i polifenola, što drastično menja način na koji ih telo metaboliše.
Da li urme smeju da jedu dijabetičari?
Najveća zabluda u vezi sa urmama jeste da su one, zbog svog izrazito slatkog ukusa, strogo zabranjene osobama koje pate od dijabetesatipa 2. Savremena istraživanja pokazuju potpuno suprotno: urme imaju nizak glikemijski indeks (GI) i umereno glikemijsko opterećenje.
Polifenoli prisutni u urmama deluju kao prirodni inhibitori enzima alfa-glukozidaze i alfa-amilaze, koji su odgovorni za razgradnju ugljenih hidrata u crevima. Usporavanjem ovog procesa, kao i odlaganjem pražnjenja želuca zahvaljujući vlaknima, urme sprečavaju nagle skokove glukoze u krvi. Klinički testovi pokazuju da umerena konzumacija (2 do 3 urme dnevno)ne utiče negativno na nivo šećera u krvi, a istovremeno može popraviti lipidni profil pacijenata kroz smanjenje ukupnog holesterola i triglicerida.
Urme obiluju antioksidantima
Kada se uporede sa drugim popularnim sušenim voćem, poput smokava ili šljiva, urme pokazuju impresivnu koncentraciju antioksidanata. Naučna istraživanja izdvajaju tri najdominantnije grupe jedinjenja u njihovom sastavu:
- Flavonoidi: Moćni antioksidansi sa izraženim protivupalnim dejstvom, za koje studije sugerišu da smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja i određenih tipova kancera.
- Karotenoidi: Dokazano podržavaju zdravlje srca i smanjuju rizik od makularne degeneracije i drugih očnih oboljenja.
- Fenolne kiseline: Poznate po svojim antiinflamatornim svojstvima, pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i oštećenja DNK strukture.
Kako urme utiču na probavu?
Urme sadrže oko 7 grama vlakana na 100 grama težine, i to u idealnoj srazmeri rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Nerastvorljiva vlakna mehanički stimulišu rad creva i efikasno rešavaju problem hroničnog zatvora. U jednoj kontrolisanoj studiji, ispitanici koji su konzumirali 7 urmi dnevno tokom 21 dana zabeležili su značajno poboljšanje u učestalosti stolice u poređenju sa periodom kada ih nisu konzumirali. Pored toga, ova vlakna deluju kao prebiotici – ona fermentišu u debelom crevu i služe kao hrana za dobre bakterije, čime se direktno osnažuje crevni mikrobiom.
Urme možda nisu apsolutni pobednik na tabelama kalorijske gustine nutrijenata, ali njihova terapeutska vrednost je neupitna. One predstavljaju savršenu, zdravu alternativu rafinisanom šećeru. Za opštu populaciju, optimalna dnevna doza iznosi 2 do 3 urme (oko 30–40 grama), što je sasvim dovoljno da organizam apsorbuje sve antioksidante i minerale, a da se pritom ne prekorači preporučeni energetski unos. Najbolje ih je konzumirati u prepodnevnim časovima ili kao užinu pre treninga, idealno u kombinaciji sa šakom badema ili oraha, čime se postiže postepeno i dugotrajno oslobađanje čiste energije.
BONUS VIDEO: