"Hronična upala niskog stepena može da izazove mnoštvo simptoma u celom telu. Problemi sa varenjem, 'zamagljivanje' mozga, kardiovaskularne bolesti, hronični bolovi, povećanje telesne težine, neravnoteža hormona i autoimune bolesti su znaci kojima se telo bori da upravlja upalama", kaže nutricionista Barbara Sobel, te dodaje da je ono što jedemo jedan od najvećih modifikatora upale.
"Postoji mnogo namirnica i pića koji su antiinflamatorni i pomažu u sprečavanju hronične upale. Kafa, čaj, voće, povrće, mahunarke, orasi, semenke, riba i začinsko bilje su antiinflamatorni i najbolje je jesti široku lepezu ovih namirnica da biste dobili širok spektar nutritivnih vrednosti. Ali ako želite da se fokusirate na dodavanje jedne neverovatne antiinflamatorne namirnice u vašu ishranu, postoji jedna koju stručnjaci za zdravu ishranu posebno preporučuju: bobičasto voće", dodaje Barbara.
Bilo da su vam omiljene borovnice, jagode, maline, kupine ili brusnice, postoje specifična svojstva koja su zajednička svom bobičastom voću, a koja su povezana sa sprečavanjem hronične upale. To uključuje antioksidante, vlakna, vitamine, minerale i polifenole (specifična vrsta antioksidansa).
Naučne studije pokazuju da antioksidansi štite tkiva u telu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, što zauzvrat sprečava inflamatorni odgovor.
Stručnjaci navode i da su vlakna - kojih ima u bobičastom voću - takođe povezana sa sprečavanjem hronične upale. Uključivanje bobičastog voća u ishranu je lak i ukusan način da povećate unos vlakana.
"Pokazalo se da ishrana bogata vlaknima, posebno rastvorljivim vlaknima, ublažava inflamatorni proces“, kaže Sobel i dodaje da kupine i maline imaju po osam grama vlakana po šoljici, dok jagode i borovnice imaju približno tri ili 3,5 grama vlakana po šoljici.
Osim antioksidanata i vlakana, stručnjaci kažu da bobičasto voće ima i druge vitamine i minerale koji su povezani sa sprečavanjem hronične upale. Vrste i količine ovih vitamina i minerala neznatno variraju u zavisnosti od vrste bobica.
Ako želite da uključite više bobičastog voća u svoju ishranu, Barbara Sobel kaže da je kupovina svežeg ili smrznutog podjednako korisna. Ključno je, kaže ona, da se izbegne bilo šta previše prerađeno što sadrži dodatni šećer, koji se može naći u nekim unapred pripremljenim smutijima ili voćnim sokovima.
Neke ideje za doručak koje uključuju bobičasto voće zajedno sa drugim antiinflamatornim namirnicama podrazumevaju ovsene pahuljice, smutije ili parfe od grčkog jogurta. Za ručak i večeru, bobičasto voće može dodati neočekivanu slatkoću salatama, a naravno postoji i mnogo recepata za dezerte koji uključuju ove namirnice, samo imajte na umu količinu šećera koja se koristi za njihovu pripremu.
Iako redovno konzumiranje bobičastog voća može pomoći u prevenciji upale, stručnjaci naglašavaju da to nije jedina hrana kojoj treba dati prioritet.
"Redovno uključivanje raznog bobičastog voća u ishranu zajedno sa drugim šarenim biljnim namirnicama, dovoljno sna, kretanje, kontrolisanje stresa, sve to doprinosi smanjenju upale", kaže Barbara Sobel.
Tekst: Lepa&Srećna