- Miris u malom stanu sa mačkama najčešće dolazi iz tkanina, vazduha, posipa i izgrebane plastike, a osveživači ga samo prikrivaju.
- Za čišćenje se preporučuju troprocentni hidrogen, odvlaživač vazduha i enzimska sredstva za plastični toalet.
Život sa mačkama u malom stanu donosi mnogo radosti, ali i jedan konstantan izazov – kako sprečiti da ceo prostor poprimi specifičan, težak miris kućnih ljubimaca. Dugogodišnji vlasnici mačaka koji žive u maloj kvadraturi brzo shvate da je maskiranje problema veštačkim mirisima i sprejevima potpuno beskorisno, pa čak i kontraproduktivno.
Osveživači samo privremeno prikrivaju problem, dok prečišćivači vazduha uklanjaju molekule mirisa, ali ne utiču na sam izvor. Da bi u stanu zaista vladala istinska svežina, potrebno je locirati ključne tačke na kojima se neprijatni mirisi uporno razvijaju i osmisliti jednostavnu nedeljnu rutinu kako bismo ih neutralizovali.
Često se najviše zanemaruju meke površine poput sofa, ćebadi i mačijih ležaljki. Svaki put kada mačka boravi na tkanini, ona za sobom ostavlja masnoću, pljuvačku, perut i nevidljive organske tragove. Oni su idealna podloga za razvoj bakterija, a ono što se oseća kao težak i ustajali miris zapravo je nusproizvod njihovog varenja.
Umesto skupih hemijskih preparata, ovaj problem se efikasno rešava običnim troprocentnim hidrogenom (vodonik-peroksidom). On je potpuno bezbedan za životinje, nema miris i uspešno razbija strukturu bakterija. Tečnost treba sipati u bočicu sa finim raspršivačem i lagano poprskati tkanine između dva klasična pranja u mašini. Hidrogen se suši veoma brzo, pa mačka može brzo da se vrati na svoje mesta.
Drugi problem koji pogoršava neprijatne mirise je vlažan vazduh. U njemu se bakterije još brže razmnožavaju, a najefikasnije deluje odvlaživač vazduha. Ukoliko nemate mesta za ovaj aparat, u manjim i zatvorenim zonama, poput uglova pored posipa ili u kupatilu, odlično pomažu prenosivi apsorberi vlage. Pomaže i kad klima-uređaj podesite na sušenje vazduha (dry mode), a u kupatilu uključite ventilator.
Najteži mirisi se stvaraju u mačijem toaletu, jer se u njemu oslobađa oštar miris amonijaka kad urin dođe u kontakt sa posipom. Umesto da kupujete parfimisan posip ili sipate sodu bikarbonu u njega, hemijski proces se može neutralisati u samom startu. Kad sipate novi posip, u njega umešajte granulirani aktivni ugalj i zeolit. Aktivni ugalj ima osobinu da trajno hvata molekule mirisa, dok prirodni vulkanski mineral zeolit upija vlagu i dramatično smanjuje nastajanje amonijaka.
Četvrto mesto koje često zavara i iskusne vlasnike mačaka jesu mikroskopske ogrebotine u samoj plastici. Svaki put kada mačka zakopava posip, kandžama pravi sitna oštećenja na dnu i zidovima plastične kutije. To se dešava i na plastičnim činijama za hranu, koje poprimaju neprijatan miris zaostale hrane i mačje pljuvačke. Iz tog razloga je uvek preporučljivo koristiti posuđe i opremu od nerđajućeg čelika. Za čišćenje plastičnih toaleta neophodno je koristiti enzimska sredstva. Ona uspešno razlažu mokraćnu kiselinu, ali pod uslovom da se nanose obilno – površinu treba dobro natopiti, ostaviti da deluje 10 do 15 minuta, a tek onda prebrisati.
Izvori mirisa u stanu sa mačkama nikada se ne menjaju i uvek se svode na tkanine, vazduh, posip i izgrebanu plastiku. Kada jednom uspostavite kontrolu nad ovim tačkama, vazduh u prostoriji će postati čist , a vaš mali stan će biti savršeno uredan dom u kome se prisustvo kućnih ljubimaca primećuje samo kad skakuću, igraju se i predu.
U galeriji pogledajte jedan mali stan u kojem živi čak četiri mačke sa svojim vlasnicima.
BONUS VIDEO: