Jedno od najčešćih pitanja sa kojima se stručnjaci susreću svake jeseni jeste zašto pojedine hortenzije imaju bujne zelene listove, ali nijedan cvet. Odgovor se najčešće krije u tome što baštovani orezuju biljke u pogrešno vreme.
U toku velikog jesenjeg spremanja bašte, pazite da nehotice ne uklonite pupoljke koji su se već formirali za cvetanje u narednoj sezoni.
Priprema hortenzija za predstojeću zimu zapravo je jednostavnija nego što deluje. Osnovni koraci svode se na to da tačno prepoznate vrstu biljke, sačuvate zdrave stabljike netaknutim i valjano prihranite koren pre nego što zemlja počne da se smrzava.
Da li hortenzije treba skraćivati u jesen?
Generalna preporuka jeste da rutinsko orezivanje preskočite tokom jesenjih meseci. Mnoge vrste hortenzija već nose zametke budućih cvetova na svojim stabljikama. Ukoliko te grane skratite sada, uklonićete cvetove i pre nego što dobiju priliku da se razviju.
Vreme skraćivanja direktno zavisi od toga da li vaša hortenzija cveta na starom drvetu (granama formiranim tokom prethodne sezone) ili na novom drvetu (izdancima koji rastu u tekućoj godini).
Hortenzije koje cvetaju na starom drvetu i novocvetajuće vrste (poput popularnih serija Endless Summer ili Twist-n-Shout): Ove biljke cvetaju i na starom i na novim granama. Njima će koristiti ako sačuvate zdrave stabljike preko zime, jer upravo te grane donose najranije cvetove u novoj sezoni. Izbegavajte da ih skraćujete u jesen.
Šta činiti ako niste sigurni koju vrstu imate? Najbolje je da biljku ostavite neorezanu sve dok je ne prepoznate u proleće. Sačekajte da se pojave prvi listovi i onda ćete tačno videti koje su stabljike zaista suve i oštećene. U nastavku teksta pročitajte više o različitim vrstama hortenzija.
Ostavite osušene cvetove za zimsku dekoraciju
Nema potrebe da uklanjate cvetove hortenzija samo zato što su izbledeli. Osušeni cvetovi sa svojim prigušenim tonovima i teksturom daju posebnu estetiku jesenjem i zimskom vrtu.
Ukoliko preferirate uredniji izgled, odsecite isključivo sasušenu cvetnu glavicu, praveći rez neposredno iznad prvog para zdravih pupoljaka ili listova ispod nje. Izbegavajte dublje rezove na stabljikama kod sorti koje cvetaju na starom drvetu. Za sobne aranžmane, jesenji rezovi moraju ostati kratki kako bi se sačuvali novi pupoljci u razvoju.
Kada je vreme za đubrenje?
Tokom jeseni najbolje je da preskočite standardno đubrenje, posebno preparatima sa visokim sadržajem azota. Biljke se u ovo doba godine pripremaju za zimski period mirovanja, a kasna prihrana podstiče rast nežnih, novih izdanaka koji neće stići da očvrsnu pre dolaska mrazeva.
Alternativa u jesen: Umesto veštačkog đubriva, možete dodati tanak sloj zrelog komposta oko zone korena. Kompost će postepeno popravljati kvalitet zemljišta tokom zime, a obavezno ostavite mali razmak oko samih stabljika.
Prolećna prihrana: Đubrivo dodajte tek na proleće, kada krene novi vegetativni ciklus. Pratite uputstva proizvođača i izbegavajte preterano hranjenje, jer previše azota podstiče bujanje lista na račun cvetova.
Nastavite sa zalivanjem tokom sušnih dana
Niže temperature ne znače da vaša bašta više ne traži vodu. Redovno proveravajte vlažnost zemljišta tokom suvih jesenjih perioda i temeljno zalivajte biljke u zoni korena sve dok zemlja ne počne da se smrzava.
- Posebna pažnja za mlade biljke: Tek zasađene hortenzije traže dodatnu pažnju dok im se koren u potpunosti ne razvije.
- Balans vlage: Količinu vode prilagođavajte količini padavina. Cilj je da zemlja bude ravnomerno vlažna, ali nikako previše natopljena.
Proverite i obnovite sloj malča
Kada oko korenovog sistema složite malč debljine između pet i sedam centimetara, zemlja lakše zadržava vlagu i održava stabilnu temperaturu. Ukoliko malč već postoji, proverite njegovu dubinu pre nego što dodate novi sloj, a oko samih stabljika uvek ostavite slobodan prostor širine nekoliko centimetara.
Imajte na umu da malč štiti isključivo zonu korena, ali ne može sačuvati cvetne pupoljke koji se nalaze više na stabljici. Sorte sa osetljivijim stabljikama na izloženim mestima mogu tražiti dodatnu zimsku zaštitu.
Različite vrste hortenzija najlakše ćete prepoznati po obliku cveta, izgledu lista i tome kako im stabljika drveni tokom sezone.
U našim baštama i na terasama najčešće gajimo četiri glavne grupe:
Krupnolisne hortenzije (Hydrangea macrophylla): To su one klasične baštenske hortenzije sa velikim, loptastim cvetovima (roze, plavim, ljubičastim ili belim) i sjajnim, tamnozelenim, mesnatim listovima sa nazubljenim ivicama. Većina ovih sorti zametne pupoljke na starim granama još krajem leta, pa će cvetovi izostati ako ove grane isečete u jesen.
Metličaste hortenzije (Hydrangea paniculata): Lako ćete ih uočiti jer im cvetovi nisu loptasti, već imaju oblik kupe ili metlice. Cvetovi u kasno leto i jesen često menjaju boju iz bele u nežnoroze ili purpurnu. Otvaraju pupoljke isključivo na novim izdancima koji izrastu u proleće, pa im jesenji mraz ne smeta.
Drvolike hortenzije (Hydrangea arborescens): Najpoznatija među njima jeste čuvena sorta Annabelle. Ima ogromne, snežnobele loptaste cvetove koji kasnije poprime blago zelenkastu nijansu, dok su im listovi veliki, meki na dodir i srcoliki. Cvetaju na novim granama i svake proleće poteraju mlade izdanke iz korena.
Hrastolisne hortenzije (Hydrangea quercifolia): Nepogrešivo prepoznatljive po listovima koji podsećaju na velike hrastove listove (duboko urezane). U jesen lišće dobija prelepu, tamnocrvenu i bordo boju. Cvetaju na starim granama, pa im prija da samo minimalno uklonite suve delove u proleće.
U galeriji pogledajte još prelepih hortenzija.
BONUS VIDEO: