Postoji stotine različitih vrsta cimeta, ali se samo četiri komercijalno uzgajaju. U Evropi je najzastupljeniji tzv. cimet sa Cejlona sa niskim nivoom kumarina (koji u većim dozama može da dovede do problema sa jetrom) i slađi je od nekih drugih vrsta. Međutim, kasija je jeftinija zamena i ponekad se nađe uz cejlonski cimet u mlevenim mešavinama koje kupujemo u prodavnici.

U tradicionalnoj kineskoj medicini cimet se preporučuje u čajevima ili sa medom kod prvog znaka prehlade ili gripa zbog svojih energetskih kvaliteta da zagreva. Stoga svojoj listi kućnih remedija dodajte i ovu: pomešajte četvrt kašičice mlevenog cimeta sa kašičicom sirovog meda i tokom prvih par dana prehlade uzimajte 2 puta dnevno. U hladnijim danima može da poboljša cirkulaciju, da podigne raspoloženje kada smo skloniji letargiji (stimuliše proizvodnju oksitocina), a neka ispitivanja ukazuju i da otklanja umor i poboljšava moždane funkcije.

Kora cimeta ima odlična antibakterijska, antiviralna i antifugalna svojstva, smanjuje krvni pritisak i dobro reguliše nivo šećera u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima (medicinska upotreba uvek mora da se dogovori sa doktorom specijalistom). Preporuka je da ne konzumiramo više od 4g (1 1/2 kašičica) cimeta dnevno. U kuhinji je upotreba svakojaka. Igrajte se i dodajte cimet kako slatkoj, tako i slanoj hrani:

  • umešajte 1/4 kašičice mlevenog cimeta kad kuvate kafu ili odlomite deo štapića cimeta i dodajte kafi ako je meljete ručnim mlinom
  • zasladite cimetom gustu čorbu od svežeg kukuruza šećerca ili crvenog sočiva
  • pospite po kriškama bundeve pre pečenja u rerni pa napravite pire; služite za doručak ili večeru kao toping za kašu od kuvanog prosa ili ovsa
  • napravite tortu od rendane šargarepe, meda i cimeta
  • pržite na kokosovom ulju prepolovljenu bananu i kad počne da biva mekša, pospite cimetom; poslužite toplo
  • dodajte u musaku od plavog patlidžana ili proju sa orašastim plodovima.

Izvor: Sensa