"Kad ujutru ustanem i pogledam se u ogledalo, to više nije lik koji ja gledam već 30 i nešto godina. Ja više ne ličim na sebe i ja izgledam bolesno. A uporno idem i odlazim raznoraznim lekarima i svi mi pričaju da je sve u redu. U tom momentu u potpunosti nemam kosu. Meni kreću i obrve da opadaju, i ja ostajem bez obrva. Bukvalno sam ostala sa tri pramena na glavi u roku od tri meseca."
U novoj epizodi podkasta "Hrabrija nego juče", ugostili smo Sonju Milosavljević - devojku koja je svoju najveću ranjivost i fizičku promenu pretvorila u svoju najjaču snagu.
Gubitak kose i obrva u roku od samo tri meseca najčešće se vezuje za teške dijagnoze i mučne terapije. Kada se Sonji to dogodilo još u tinejdžerskim danima, lekari su potvrdili da je organizam zdrav, a da je uzrok alopecija - autoimuna bolest. Suočena sa iznenadnom promenom ličnog opisa, morala je sama da pronađe izlaz iz najmračnije faze.
"Kad ujutru ustanem i pogledam se u ogledalo, to više nije lik koji ja gledam već 30 i nešto godina. Ja više ne ličim na sebe i ja izgledam bolesno. A uporno idem i odlazim raznoraznim lekarima i svi mi pričaju da je sve u redu. U tom momentu u potpunosti nemam kosu. Meni kreću i obrve da opadaju, i ja ostajem bez obrva. Bukvalno ostala sa tri pramena na glavi u roku od tri meseca", rekla nam je Sonja.
Pogledajte celu Sonjinu priču:
Kako je počeo problem sa alopecijom?
Problem sa alopecijom počeo je još u srednjoj školi, ali kako kaže, to je bio mali pečat veličine graška koji je lako mogla da prekrije ostatkom kose. Međutim, stvari su odjednom počele da se menjaju i ona je vrlo brzo ostajala bez kose iako je redovno išla na preglede i svi rezultati su joj bili dobri.
"Lekari su sve pripisivali stresu, posebno u periodu kada sam upisivala srednju školu ili kasnije fakultet. Govorili su da i pubertet i samo sazrevanje tela može da ima uticaj. Međutim, kada sam zašla malo dublje u bolest i kada sam potpuno ostala bez kose, nisam bila u pubertetu i nisam imala nikakvu promenu. Ispitala sam sve hormone, nikakav zdravstveni problem nisam imala koji su mogli da povežu sa tim", ispričala nam je Sonja.
Poruka koja je sve promenila
Po glavi joj se vrzmalo mnogo misli, često se pitala zašto se to baš njoj dešava, zašto baš ona da ima bolest koja je toliko vidljiva, ali u trenutku kada joj je stigla jedna poruka, shvatila je da je možda bolest ipak njen blagoslov i da svojim postupcima može da pomogne drugima.
"Sećam se da mi je stigla poruka od jedne muške osobe. Rekao mi je da ima druga sa alopecijom i da mu je pokazao moju sliku gde sam ćelava. Taj njegov drug je sutradan izašao na ulicu bez skrivanja i rekao: 'Pa kad može jedna devojka, mogu i ja'. Da je neko pogledao u mene i rekao: 'Ja ću sada da se oslobodim', da sam ja nekom pomogla. To je bio trenutak kada sam počela drugačije da gledam na sve", priseća se Sonja.
Međutim, njoj nije bilo lako da pred svojom okolinom skine periku koju je kupila kada je videla da je opadanje nezaustavljivo. Kako kaže, ona je znala da ima pečate pozadi i borila se sa tim, ali u trenutku kada je okrenula ogledalo i videla da to više nije nekoliko pečata, već dvadesetak, ostala je u šoku.
Kupovina perike
Tada su pečati krenuli da se šire i da se spajaju međusobno. Nakon samo tri meseca ostala je sa tri pramena na glavi i odlučila je da je to trenutak kada sebi treba da poruči periku.
"Nikada nisam koristila periku pre toga, nisam ni znala kako se nosi, ni kako će to izgledati na meni. Stigne ona meni i super, imam neko rešenje. Nije bilo idealno, ali kad je stavim niko neće znati šta se dešava. Mama mi je stalno govorila da sklonim ta tri pramena koja su mi ostala, da se ne patim sa njima, ali ne, ja nisam želela", govori nam Sonja, a onda objašnjava i koji je to trenutak kada je odlučila da je posluša.
"Sećam se 31. decembar je bio i ja ustajem i kažem sebi da ću da obrijem i to malo što je ostalo. Rešim ja to i ostanem skroz ćelava. Pogledam u ogledalo, šokantno mi je. Pogledam i pomislim da li je moguće da sam ja ćelava. Ne mogu uopšte da se povežem sa tim, da se to meni dešava. Ali sad je to to i ja nemam vremena da razmišljam mnogo. Nova godina je, ja idem na žurku da slavim. Stavim svoju periku i idem, ali napravim nekoliko slika sebe ćelave i pošaljem prijateljima koji su znali da imam problem. Pobiram ja tu neke reakcije, pokažem i nekim ljudima u gradu, polako počinjem da upoznajem ljude sa tim."
Depresija je nije zaobišla
Međutim, iako sada deluje da je to olako uradila, postojali su trenuci kada je bila depresivna zbog promena. Kako kaže, više nije ličila na sebe, izgledala je bolesno, a svi rezultati su pokazivali da je sve u redu.
"U januaru se meni sve skupilo. Ceo moj život se tada srušio na mene i bila sam depresivna. Sećam se da sam pričala tati da sam nesrećna, da me je ubeđivao da nemam razlog, ali džaba, kad se ja pogledam u ogledalo i to više nisam ja. A onda sam rekla sebi jednog dana da sam ja sada taj lik i da vidim šta mogu da uradim. Hajde da vidim kako ću da odigram sa kartama koje su mi podeljene? Rekla sam sebi da do leta moram nešto da rešim jer nisam želela na plažu da idem sa perikom i da razmišljam o tome", ispričala nam je Sonja, a onda se osvrnula na veče u kom je odlučila da skine periku i bez kose izađe prvi put u grad.
Prvi odlazak u grad bez perike
"Malo po malo sam pred prijateljima izlazila ćelava. Njima je bilo teško da me gledaju jer nisam ja osoba koja je želala da bude ćelava, već sam silom prilike ostala. Najčešće se to povezuje sa lečenjem od kancera, hemioterapijom i slično. Dobijala sam poglede jer su ljudi mislili da se borim sa nekom teškom bolešću. Onda sam jedno veče napravila nekoliko fotografija, okačila na društvene mreže i napisala tekst u kom sam objasnila kroz šta prolazim. Dobila sam samo pozitivne komentare. Sad sam ja skinula tu periku pred svima, rekla da sam ćelava... Znači sad ja moram negde da izađem tako ćelava. I krenula ja, nalazim se tamo sa društvom. I u kolima, napola, i ovako me samo iseklo - "Gde si ti pošla? Znači gde si pošla?" Mislim, jedno je to u kuću kad ti đođe, meni je dolazilo društvo i već su me viđali i sve, ali gde si pošla takva ćelava? Gotovo, sad nema šta - idem u grad! I sećam se te jedne scene, da je neko prošao, nepoznati momak... On je onako prošao i ovako me zagrlio, ovako poljubio u glavu i otišao svojim putem. Ja kažem: "Bože, koliko je ovo bilo simpatično i koliko je meni zapravo to i trebalo. Bukvalno mi je trebao taj poljubac u ćelu i kao sve je u redu", kroz osmeh i ponos ispričala nam je Sonja.
Sonja nam za kraj otkriva i da danas, iz ove perspektive, zaista misli da je blagoslovena alopecijom, da je mogla da pomogne drugim ljudima, ali i da se više okrene sebi i sluša svoje telo. Prihvatila je alopeciju kao deo sebe, i danas dok razgovaramo, na glavi ima nekoliko pečata ali više na to ne gleda isto. Trenutke svoje ćelavosti preokrenula je u modu i više nikada nije padala u depresiju, već je to počelo da joj budi radost.
Celu Sonjinu priču možete poslušati u video snimku na početku teksta, jer u njemu je otkrila i jedan sjajan recept za borbu sa bolešću ali i raznim problemima u životu.
BONUS VIDEO: