Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mina Mihailović: Borac u svetu tišine

Dijagnoza da ne čuje, za Minu Mihailović nije bio poraz nego početak borbe. Danas, 23 godine kasnije, ova arhitektica enterijera perfektno priča srpski jezik, priprema diplomski rad, uživa u životu uz svog dečka Miloša koji joj ...

  Izvor: Foto: Manga, privatna arhiva

Šestog novembra 2013. godine Mina Mihailović iz Beograda napuniće 25 godina i proslaviti svoj rođendan u samouverenom i optimističnom tonu, kojim je njen život obojen još od kad je bila beba. Ova danas uspešna arhitektica enterijera koja trenutno završava diplomski master rad na Fakultetu primenjenih umetnosti (smer dizajn enterijera i nameštaja) ne čuje od svoje druge godine, kada su doktori osim da ima zdravstvene probleme sa stomakom saopštili njenim roditeljima da njihova ćerka  ne reaguje na zvukove. 

Veliki borac, kako smo je oslovili po dolasku u stan na Vračaru, praktično je iz kreveca počela da uči da priča uz pomoć njene baka Ruže (gospođe kojoj je pravo ime Stevka, a koju je tokom rehabilitacije oslovljavala nadimkom Ruža) ali i uz roditelje i brata koji su uvek bili uz nju. Prvo je, kako kaže, naučila glasove, pa svako slovo, reči i na kraju ih sklapala uz rečenice. 

- Radila sam dosta i sa mamom i tatom gledajući ih direktno i pamteći oblik usana za svako slovo. Trebalo je dosta vremena, ali uspela sam - ponosna je Mina koja na život uvek gleda pozitivno, pa se čak i šali na svoj račun.  

- Jednom su mi rekli da mogu da radim kao agent jer umem da čitam sa usana sa pet metara udaljenosti - kaže sa osmehom. 

Mina danas najnormalnije komunicira sa ljudima, uveliko uči engleski jezik, a jedino joj je potrebno da sagovorniku može da vidi lice. 

- Pošto ne mogu da koristim telefon dosta mi znače nove tehnologije, poput SMS poruka i imejla. Slušni aparat mi omogućava da mogu da čujem zvukove, ali ne i da ih razumem. Jedno znači čuti, a drugo razumeti - rekla nam je Mina.

Dosta razumevanja je naišla dok se školovala, međutim nije uvek bilo tako.

- To mi je ponekad bio problem u školi jer su nastavnici umeli da pišući po tabli pričaju okrenutih leđa. Većina profesora na Akademiji lepih umetnosti imali su razumevanja, a i kada nekoliko njih nije, malo bih se nervirala, ali prelazila preko toga. Jedino po čemu sam drugačija od drugih studenata su moji stavovi i razmišljanja - kaže ova talentovana devojka koja do sada više puta izlagala svoje radove i učestvovala na radionicama.

- Na festivalu Mikser sam 2010. godine sam izlagala projekte dizajna nameštaja: čiviluk, police i klub sto kao i prototipove čiviluk i police, a naredne godine u timskom projektu "Kafana" napravila rasvetu "Lamppada". 

Pročitajte na sledećoj strani ko još, pored članova porodice, igra važnu ulogu u Mininom životu...

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije