- Harijet Lejn je nakon 17 godina braka i razdvajanja od supruga doživela emotivni slom, dodatno otežan gubitkom vida.
- Prvih meseci nakon razvoda suočila se sa šokom, tugom i svakodnevnim izazovima, dok su deca učila da žive bez oca.
- Postepeno je preuzela kontrolu nad domom, finansijama i emocijama, uz podršku prijatelja i male rituale samopomoći.
Njena priča pokazuje da i nakon traumatičnih životnih promena moguće je osnažiti se, pronaći novu inspiraciju i ponovo zavoljeti život.
Harijet Lejn za Daily Mail otvoreno priča o svom traumatičnom razvodu koji joj je promenio život. Nakon 17 godina braka, kada se vratila sa decom sa jesenskih praznika, shvatila je da njen suprug više nije kod kuće. Prvih dana bila je preplavljena šokom, tugom i osećajem gubitka kontrole, suočavajući se sa promenama u svom domu, kao i sopstvenim zdravstvenim izazovima.
Kroz ispovest otkriva kako je gubitak vida i razvod doveli do emocionalne i fizičke krize, ali i kako je, korak po korak, uspela da povrati kontrolu nad životom. Od malih rituala sa parfemom s venčanja do praktičnih koraka u uređenju doma i finansijskog osamostaljivanja, Lane pronalazi snagu da ponovo zavoli život i svoj identitet. Njena priča je i inspiracija za sve koji se suočavaju sa traumatičnim promenama i naučena lekcija da, uprkos svemu, nova faza života može doneti osnaženje i kreativni preokret.
"Odvela sam decu na jesenje praznike, a kada smo se vratile, njega više nije bilo. Moja ćerka, tada 15-godišnjakinja, i sin, 12-godišnjak, znali su da njihov otac neće biti tu. Razgovarali smo o tome, pripremali se kako bi to moglo izgledati, ali ja sam to osećala u kostima – šok kad otključam vrata i uđem u tih dom, znajući da njega više nema i da ga nikada neće biti", počinje Harijet Lejn za Daily Mail, opisujući svoj traumatični razvod koji joj je promenio život.
Nedelju dana ranije, njena prijateljica, koja je prošla kroz sopstveni razvod, dala joj je savet: "Za decu je previše brutalno ako nameštaj odjednom nestane. To je njihov dom i ne želite da se osećaju kao da je opljačkan. Možda bi mogao svoje stvari uzimati postepeno, tokom vremena, umesto da sve odnese odjednom."
Odlazak
"Kada smo se deca i ja vratili kući, slike su još bile na zidovima, lampe, jastuci. Plavo-bela vaza, poklon sa venčanja od prijatelja njegovih roditelja, stajala je na polici kao svih 17 godina našeg braka. Na policama je bilo nekoliko praznina gde su nekada bile njegove knjige, a kada sam ušla u kuhinju, primetila sam da je uzeo aparat za kafu", nastavlja Harijet.
Ponela je torbu u sobu koja je nekada bila njihova, a sada njena. Sve je bilo tačno onako kako je ostavila: džemper prebačen preko naslona stolice, razglednica u okviru ogledala, bočica parfema na komodi. Taj miris je otkrila tokom njihove veridbe i nosila ga na dan venčanja. Nije mogla ni da zamisli da će ga ikada ponovo koristiti. Njegov noćni ormarić bio je prazan – uzeo je lampu, a ladice su bile ispražnjene od punjača, grickalica za nokte i pakovanja paracetamola.
"Sedeći na delu kreveta koji više nije bio njegov, setila sam se klika kad bi skidao naočare pre spavanja, nežnog povlačenja pokrivača dok je pružao ruku da ugasi svetlo. Njegov ormar plašio me najviše. Stajala sam ispred njega, pripremajući se, a onda sam se naterala da otvorim vrata. Dvanaest vešalica zveckalo je po šipki – ništa drugo. Sve je nestalo; odela, jakne, košulje", govori Harijet.
Tada je zaplakala, jer je on želeo drugačiji život, a sve se završilo tako iznenada i nije mogla zaštititi decu od onoga što se dešavalo. Od tog trenutka morala je sve da radi sama, i nije bila sigurna da li će uopšte moći.
Gubitak vida
"Pre devet godina počela sam gubiti vid zbog retkog autoimunog poremećaja koji pogađa očni živac. Do tada je moj vid bio stabilan, ali sam bila registrovana kao slepa, a lekovi su držali bolest pod kontrolom. Malo mi je ostalo blede centralne vizije u jednom oku, pomalo kao da svet posmatrate kroz rolu toalet papira, ali premalo da vozim, čitam novine ili vidim zvezde. Privremeno sam pauzirala svoju novinarsku karijeru čekajući dijagnozu, a onda sam, čudesno, pronašla put u fikciju", opisuje Lejn.
Njene prve dve knjige, "Alys, Always" i "Her", bile su bestseleri, ali treći roman, završen tog proleća, nije uspeo i nije ga mogla popraviti.
"Pokušavala sam tiho da plačem, ali moja ćerka je verovatno nešto čula jer je došla gore stepenicama i zagrlila me, što me je nateralo da plačem još jače. Tako smo stajale neko vreme. Na kraju smo se obrisale, popravile lice i sišle dole da gledamo "Strictly". Na početku, svaki dan je bio isti. Kada bih se probudila, šok bi me udario kao kamion. Hoćemo li morati da prodamo kuću? Šta će biti za Božić? Ko će dobiti kuhinjske stolice? Znala sam da moram ostati zauzeta, ali teško je pisati fikciju kada ti se život potpuno preokrene", nastavlja Harijet.
Spakovala je laptop i zavezala planinarske čizme. Većinu dana provodila je hodajući kilometrima, bilo pod svežim jesenjim suncem, bilo po pljusku. Prijatelji su prilagođavali rasporede kako bi joj pružili društvo. Na tim šetnjama londonskim parkovima bilo je mnogo suza, ali i puno zadržavanja, držanja za ruke i smeha do suza.
"Prijatelji su me održavali u životu te jeseni, pružajući mi sve – od noćne telefonske podrške do preporuka za advokate. Uvek bih pazila da budem kod kuće kada se deca vrate iz škole, za slučaj da žele da razgovaraju", priseća se Harijet.
Ponekad bi je obuzeo paničan osećaj zbog nekog administrativnog dela razvoda koji je zahtevao hitnu pažnju, ali bi ga onda potisnula. Da bi izbegla osećaj krivice i skrenula misli, bacila se na razne aktivnosti, od kojih nisu sve bile gubljenje vremena.
"Mesecima pre odlaska muža, naš dom je počeo da pokazuje znakove zapuštenosti. Nisam bila sigurna da li ćemo deca i ja još uvek živeti ovde za godinu dana, ali ta neurednost mi je rušila moral, pa sam se bacila na posao. Gledajući istoriju svojih online kupovina, videla sam da sam naručivala klješta, brave za prozore, odčepljivač za sudoper, superlepak i sijalice za lampu", govori Harijet.
Povratak kontrole
Tokom braka ona i suprug su pretpostavljali da nije sposobna za bilo kakve kućne popravke, delom zbog njenog karaktera, delom zbog slepila, ali sada, motivisana YouTube tutorijalima, popravljala je tuš.
"Iscrpela sam sva opravdanja kada sam ispustila vazduh iz poslednjeg radijatora; bilo je vreme da se uhvatim administracije. Upoznavanje sa ovom novom finansijskom stvarnošću bio je ozbiljan proces, ali mi je pružio zadovoljstvo i osećaj preuzimanja kontrole. Oduvek sam verovala da sam finansijski nesposobna, ali možda sam se i tu podcenila. Do tog trenutka, bivši je uzeo stvari koje je želeo, ali još je mnogo toga ostalo", nastavlja Harijet.
Kada se rešila tih stvari – tube masti za gljivice, reketa za skvoš, pokvarenog štampača i jakne – osećala se preporođeno, a svaki odlazak u zalagaonicu vraćao joj je moć.
"Svaka prodata stvar na eBay-u bila je poput egzorcizma. Male stvari pružale su mi velike užitke. Statusi mog bivšeg počeli su da me nerviraju, ali to sam lako rešila: isključi zvuk, blokiraj, prestani da pratiš. Oslobođena sam bila obaveze da ga volim i više nije bilo potrebe da me on previše zanima. Iskreno, osećala sam se fantastično", priseća se.
Većina brakova propada zbog malog broja banalnih razloga, i njihov nije bio izuzetak. Razvod je bio tužan, ali kako je vreme prolazilo, shvatila je da ne može gledati na njega kao na tragediju. Jedne noći, tri ili četiri meseca nakon odlaska muža, dok je bacala smeće, shvatila je da će sve biti u redu.
"Nisam imala vremena za one dobronamerne ljude koji, čuvši za naš razlaz, stisnu ruke i gledaju me sa tužnim saosećanjem, kao da prisustvuju sahrani. Nije mi bila potrebna ničija saučešća, koja su ponekad delovala kao samozadovoljstvo. Što se mene tiče, rušila sam sve prepreke", govori Harijet.
Neželjeni podsetnik
Polako je sređivala kuću, ali još nije znala šta da uradi s parfemom s venčanja. Nekoliko meseci, pogled na bočicu sa zlatnim čepom ledeno joj je prolazio kroz vene. Obožavala je taj miris, ali sada je postao neželjeni podsetnik na sve što je izgubila.
"Jednog jutra, kao da započinjem laboratorijski eksperiment ili obred, poprskala sam malo na zglob ruke i dok me poznati miris obavijao, rekla sam sama sebi: 'ovo je moje, želim ovo nazad'. Taj mali obred ponavljala sam svakodnevno dve nedelje i na kraju tog perioda nekako sam uspela ponovo da zavolim taj miris. Umesto da priziva tugu i osećaj gubitka, sada me podsećao na moju odlučnost, snalažljivost i nepokolebljivost", opisuje Harijet.
Još uvek ga je volela, ali iz novih razloga. Sada je imao veću vrednost. U svojoj fikciji privlačilo ju je da piše o ženama koje, kada se nađu na životnoj prekretnici, moraju ponovo da definišu svoje identitete. Zato nije bilo iznenađenje što je, kako se nastanjivala u svom novom životu, počela da radi na romanu o ženi koja prihvata nagli kraj svog braka.
"Okolnosti i reakcije moje protagonistkinje Ruth prilično se razlikuju od mojih, ali imamo nekoliko zajedničkih stvari. Poput nje, zanimaju me razlike između onoga što kažemo i šta zapravo mislimo. Poput nje, razmišljam o prijateljstvu i opasnostima poverenja. Poput nje, fascinirana sam – ne uvek na zdrav način – najboljim životima koji se odvijaju na Instagram profilima prijatelja, poznanika i Gvinet Paltrou", šali se Harijet.
Tako je nastavila da piše knjigu i jednog dana, dok se približavala kraju, došla je do trenutka kada priča o parfemu s venčanja treba da uđe u naraciju. I dok je spremala dokument i zatvarala laptop, osetila je slab miris gardenije na svom zglobu.
BONUS VIDEO: