Na padinama iznad Zubinog Potoka, u selu Mala Kaludra, živi žena čija je životna priča dostojna romana. Pre 17 godina, vođena ljubavlju, Albanka Drita Lepović napustila je okolinu Skadra, udala se za Srbina i započela novi život daleko od svega poznatog.
Život u Maloj Kaludri nije bio lak. Albanka Drita Lepović i njen muž živeli su skromno, u nemaštini, ali vredno gradeći svoj dom. Uprkos teškim okolnostima, slagali su se lepo i držali jedno drugo, dok je budućnost obećavala da će im se trud isplatiti.
Međutim, sudbina je imala drugačije planove. Kada je ostala bez supruga Vukadina, Drita je morala da pronađe snagu tamo gde bi mnogi posustali. Udovica se oslonila na ljubav koja ih je spajala i na veru, pretvarajući bol u odlučnost da nastavi dalje.
Danas, Drita s ponosom odgaja sina Aleksandra. Posvetila mu se u potpunosti, podižući ga u pravoslavnom duhu i učeći ga vrednostima kojima su je nadahnuli život i sećanje na Vukadina. Štaviše, samoinicijativno je odlučila da ga krsti.
– Živeli smo teško i dok je Vukadin bio živ, a sada je još teže. Ja volim mesto odakle je moj muž, volim da ovde raste moje dete, ne želim da zatvorim vrata, znam šta Vukadinu leži na srcu – rekla je Drita posle gubitka supruga.
Iako su roditelji želeli da dođu po nju i vrate je u Albaniju, Drita je ostala dosledna želji pokojnog muža. Od tog trenutka počinje njena borba za elementarne uslove života. Primanja gotovo da nije imala, a ono malo što je stizalo bilo je nedovoljno i za najosnovnije potrebe. Jedva je uspevala da sastavi kraj s krajem, ali nikada nije odustajala – cilj joj je bio jasan: da obezbedi sinu bolje sutra. Kad je Aleksandar ostao bez oca, imao je tek pet godina.
Uz pomoć lokalne samouprave i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Drita se preselila u kuću u Zubinom Potoku koja je pripadala njenom pokojnom mužu. Ipak, kako nije imala svu potrebnu dokumentaciju, preživljavala je samo od skromne socijalne pomoći.
– Što se tiče papira, postoje naznake da ću za dve godine ostvariti pravo na srpsko državljanstvo. Moj pokojni suprug nije bio zaposlen, pa nije mogao da me prijavi, ali na sreću, naše dete ima sve potrebne papire – rekla je pre par godina Drita za Telegraf, dok je svojevremeno protojerej Milan Kavkić istakao:
– S obzirom u kakvim uslovima živi, ona se ne žali mnogo. Mi se borimo da joj pomognemo koliko god možemo.
U Zubinom Potoku dočekali su je raširenih ruku. Komšije su je prihvatile bez ikakvih predrasuda, pomagale koliko su mogle, a najveći oslonac pružila joj je porodica devera.
Aleksandar, danas tinejdžer, Dritina je najveća podrška i pokretačka snaga, oslonac sa kojim gradi nadu u bolju budućnost. Ipak, kako se porodica poslednjih godina više nije pojavljivala u medijima, malo je poznato gde se trenutno nalaze i kako žive. Pročitajte i šta sve udovica Ljubica (61) doživljava u maloj sredini.
BONUS VIDEO:
Tekst: Blic / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić
%MCEPASTEBIN%