Kažu da je najlepši poklon koji nekome možete dati - sposobnost da velikodušno dajete sebe. Da usrećite druge i onda i vi budete srećni. Slažem se! Neizmerno uživam u poklanjanju ljubavi i raznih sitnica za koje pouzdano znam da bi nekoga meni dragog mogle obradovati.

Poljubac koji sve govori

Volim baš NJEGA. Najlepše mi je kada se nađemo odmah po mom dolasku iz Beo­grada i kada sva treperim od iščekivanja, kada mi leptirići zaigraju i pre nego što ga ugledam, kada već unapred znam da će mi tih par sati biti najlepši. I to veče sam jedva čekala da ga vidim, da mu čujem korake kako se približavaju još tih nekoliko metara kroz mrak moje ulice dok napokon ne izroni iz njega tačno ispred moje kuće, ispred mene. Kao da sam znala da će i to veče dobiti ulogu najlepše večeri u ovoj godini i nisam mogla da dočekam da ga ugledam, da sakrijem poklon iza leđa, poljubim ga onako od srca, najslađe – da mu taj jedan poljubac kaže sve ono što mu želim, o čemu sanjam za njegov rođendan.

Znam, prehlada nas je smlatila načisto i oboje smo znali da će to biti jedan od onih mirnih provoda jer smo očigledno od Nove godine preterali, ali nije nam smetalo. Nije bitno ni gde smo, ni šta radimo, samo da smo zajedno. Na stolu je kutija cigareta na koje smo se zajedno navikli, i moja prva priča posvećena tebi objavljena u novinama i ja ti je dajem kao jedan deo mog rođendanskog poklona.

Miris koji se pamti

Znaš onaj osećaj kada ti je sve potaman, kada uhvatiš trenutak u večeri da si srećan kako nikad nisi bio do sada, kada shvatiš da pored sebe imaš nekoga ko je ostvarenje tvog nedosanjanog sna, kada ti se u srcu plima poigrava sa osećanjima, a ruke podrhtavaju i dlanovi se znoje jer te to saznanje malo izbacuje iz koloseka - e, tako sam se ja osećala dok si ti sa oduševljenjem otvarao poklon.

Izgleda sam uspela da pogodim par tvojih želja ili sam ih samo dobro prepoznala kroz razgovore u prethodnih godinu dana. Ko zna?! Možda ljubav čoveka učini „vidovitim“ ili je to samo želja da nekoga usrećiš, svejedno, ja znam da ću od te večeri pa do kraja života zadrhtati od jednog italijanskog mirisa koji mi se uvukao ne u nos, već u srce i nema šanse da ga nešto istera odatle. Kao kada nađeš pravi stan, pravu sobu, pravi grad za sebe, tako je tvoj miris našao svoj dom u mom srcu. Kakve su se sve emocije rodile u tih dva-tri sata, nemaš pojma. Izbaciću sve iz kafića, ostaviću samo muzičare da sviraju u prizemlju dok te ljubim polako do izbezumljenosti gore na spratu.

Hvala ti! Na svemu...

Nekad imam faze tripovanja kada me uzdrmaju emocije od kojih mi je sve zbrkano i jednostavno siđem sa one naše putanje intimnosti i lutam okolo pitajući se šta ti je sad, o čemu razmišljaš, šta si time hteo da kažeš, to me čak i malo rastuži, ali znaš uvek kako da me vratiš u onu našu oazu gde su pitanja suvišna jer odgovori iskaču i pre nego što se ona postave - tek sa tobom sam uspela i da oslobodim kukavicu u sebi i da čvrsto zgrabim rukama i srcem ono što želim i volim. Hvala!

Volim te jer si u moj život uneo neverovatnu promenu, jer si me naučio možda ne znajući da to činiš – da se snovi ipak ostvaruju, da je ljubav kao igra, da joj se treba predati skroz i potpuno, bez razmišljanja i maksimalno je proživeti, da se treba uvek boriti za ono što želiš i u šta veruješ, da se sopstveni strahovi lakše prebrode kada ih podeliš sa nekim ko te voli i razume, hvala što si mi poklonio osmeh koji ne skidam poslednjih godinu dana, tako je jednostavan a toliko poseban da moram priznati da je to moj najdraži poklon! I da, sećaš se kada sam ti rekla da je samo jedan trenutak potreban pa da kažeš da je neko stvarno tvoj.

Maja