O ljubomori se često mogu čuti suprotstavljeni stavovi. Dok jedni smatraju da je ljubomora dokaz ljubavi, drugi tvrde  da je ljubomora nešto što je patološko. Za početak, valjalo bi napraviti razliku između reakcije na realno ugrožavajuću situaciju po vašu vezu ili brak od ljubomorne reakcije čija je osnova nerealna.

Zamislimo situaciju da vaš partner otvoreno pred vama flertuje ili kada razgovara telefonom odlazi u drugu sobu ne želeći da vi čujete razgovor, konstantno vam ne odgovara na pozive ili ne uzvraća na poruke čak i kada znate da nije zauzet... Sva ova ponašanja kod vas mogu izazvati sumnju i realno mogu biti  upozorenje da nešto nije u redu, da možda postoji neka treća osoba ili u kranjem slučaju partner nije zainteresovan za vas. U ovakvoj situaciji je normalno da reagujete i popričate sa svojim partnerom o tome šta se dešava.

U drugačijoj situaciji, partner vam je posvećen kada je u vašem prisustvu, uvek se javi na telefon i normalno razgovara sa bilo kim ko ga pozove, ima svoje prijatelje i svoja interesovanja i vi ste u većinu aktivnosti uključeni, praktično veza dobro funkcioniše. Ipak, vi ste stalno obuzeti sumnjom, strahom kada partner nije sa vama, u glavi smišljate najgore scenarije, proveravate poruke i pozive u telefonu, istražujete profil na društvenim mrežama, raspitujete se kod ljudi koji ga poznaju s kim su ga videli, pratite ga kako biste umirili svoju sumnju, ali ona i dalje ne prestaje čak i kad se uverite da je sve u redu. Ovakva reakcija je ljubomorna reakcija i ako je primetite kod sebe ili svog partnera, znajte da je reč o jednoj disfunkcionalnoj reakciji koju morate promeniti kako biste mogli adekvatno da funkcionišete u emotivnom odnosu.

Na sledećoj strani pročitajte zbog čega se javlja ljubomora i kako se boriti protiv nje.

PageBreak

U osnovi  ljubomorne reakcije je zapravo strah osobe da je partner ne ostavi i da pri tom ne bude povređena i odbačena. Obično osobe koje se plaše ostavljanja imaju negativnu sliku o sebi, te one ostavljanje doživljavaju kao neki vid odbacivanja, a dok su u vezi, za sebe misle da su manje vredne i na neki način nedostojni partnera. Takođe,  postoji pogrešna interpretacija raskida kao nečeg što je nepodnošljivo i obično je raskid potvrda, inače netačne hipoteze, o sopstvenoj bezvrednosti. Ovakve pogrešne interpretacije koje za posledicu imaju strah i posesivno ponašanje osobe, uglavnom imaju korene u istoriji ostavljanja, gubitaka ili zanemarivanja u primarnoj porodici kao i u ranijim ljubavnim odnosima.

Takođe, specifična struktura ličnosti koja je u sadejstvu sa negativnim spoljašnjim faktorima iz lične istorije osobe, čini problem sa ljubomorom komplikovanijim (ovde se pre svega misli na različite poremećaje ličnosti npr. zavisni, narcistični ili granični tip). Kada su u pitanju dublji poremećaji u strukturi ličnosti onda dolazi do drastičnnijih reakcija (npr. različiti oblici psihofizičkog nasilja), te u takvim sitacijama treba biti oprezan.

Iz svega prethodno navedenog  jasno je da je ljubomora nešto što je štetno za obe strane koje su u emotivnom odnosu.  Ako uvidite da ste vi ili vaš partner ljubomorni važno je da to osvestite i shvatite kao problem kojim se morate pozabaviti. Problem sa ljubomorom je rešiv uz adekvatnu psihološku pomoć, a za početak je dovoljno da osoba uoči i prihvati činjenicu da ima problem.

Sanja Marjanović, dipl. psiholog