3 tipa komunikacije: evo kako da najbolje razumete sagovornika i kako da govorite da vas najbolje razumeju

Verovatno vam se već desilo da s nekom osobom provedete izvesno vreme na istom mestu, a kada prepričavate te doga đaje, shvatite kako imate potpuno različito viđ enje?

Tek kada shvatimo njenu važnost, možemo postići bolje međ usobno razumevanje. Tada se možemo posvetiti sagovorniku, a tok razgovora teći će lako, sa uzajamnim poštovanjem i priznavanjem. Jer, dobra komunikacija je ključ uspeha u životu, vezama i poslu; ona odre đuje kvalitet našeg života.  Šta biste pomislili kada bih vam rekla da svako od nas ima svoj primarni jezik? Čak i ako razgovaramo s nekim na srpskom, engleskom ili na bilo kom drugom jeziku, to uopšte ne znači da mi zaista govorimo istim jezikom – tvrdi naša sagovornica Zorana Dimitrijević Npl master.

– Sigurno ste imali priliku da upoznate ljude koji pričaju "sto na sat", kojima misli ubrzano nadolaze, pa vas stalno prekidaju i pritom im uopšte ne smeta kada vi njih prekinete. Dok razgovaraju, stalno im ono što vide sa strane odvlači pažnju. Dišu gornjim delom tela, pliće i brže, skloni da drže uzdignuto glavu, većina gestova odvija im se u području grudi, ton im je često visok, telo malo nagnuto napred. Njima je veoma važno i kako su boje složene. Koriste reči: videti, gledati, pojasniti, svetlo, pogled, vizija, scena...

Obraćaju vam se sa: vidiš li šta ti pričam; slušaš li me ti uopšte; vidim šta misliš; sad mi se razbistrilo... Oni primarno razmišljaju u slikama, znači, vizuelni su tipovi. Kada razmišljaju, oči im se pokreću nagore, kao da listaju slike iz albuma u svom umu, ili su uprte u neku tačku ispred njih. Dakle, ako želite nešto da poručite takvoj osobi, napišite joj, nacrtajte ili jednostavno pokažite. Njoj je važno da vidi kako nešto izgleda da bi to mogla da razume.  

S druge strane, postoje oni koji pričaju kao da daju ritam, često nabrajaju dok pričaju, na primer: pod broj 1. uradićemo ovo, pod broj 2... Ili, prvo ćemo ovo, drugo ćemo ono... Razlažu od početka do kraja i kad ih prekinete, ponovo krenu iz početka. Njima je ritam vrlo važan! Dišu celim grudnim košem, a glava im je ponekad nagnuta na jednu stranu, kao da nešto osluškuju, ponekad dodiruju uši. Umeju da prekrste ruke, blago nagnutog tela u stranu i tada se pretvore u uvo. A ponekad prave ritmičke pokrete rukama, nogama ili celom telom.

Oni pamte slušajući, uče po fazama i koracima i redosled im je veoma važan. Glas im je obično bogat, sa širokim rasponom i vrlo rezonantan. Uglavnom su to oni ljudi koji će prvi reagovati na vibriranja telefona dok nešto slušaju. Njima buka posebno smeta. Koriste reči: pričati, čuti, pitati, govoriti, melodija, ritam... Oni vam se obraćaju sa: čuješ li šta ti govorim; zvuči kao dobra ideja; pretvorio sam se u uvo... Oni primarno razmišljaju u zvukovima ili čuju neki unutrašnji glas i pripadaju auditivnom tipu. Kada razmišljaju, oči im se pokreću levo-desno kao da nešto osluškuju. 

A šta je sa ostalih 40 odsto? To su ljudi koji primarno pamte kroz iskustvo. Pre nego što donesu odluku ili izraze svoje mišljenje, moraju stati, dobro promisliti i sebe zamisliti u toj situaciji. Govore polako i odmereno, ton glasa im je dublji. I to traje. Zamislite sada nekoga ko je brz i razmišlja u slikama, u razgovoru sa osobom kojoj treba čitava večnost da nešto kaže ili reši? Neće se razumeti za tili čas. Oni dišu dublje, većina gestova odvija im se u visini stomaka, glava im je često pognuta. Vole da uče kroz praksu, da se kreću, neretko pokazuju talenat za ples ili sport. Koriste reči: osetiti, dodir, glatko, ravnoteža, toplo, hladno, stres... Obraćaju vam se sa: šta si se uhvatio za to; ruku na srce; osećam to u kostima; zadrži hladnu glavu...˝ Ove osobe koriste osećanja i pripadaju kinestetičkom tipu. Kada razmišljaju, pokreti očiju su im nadole i levo, kao da dolaze u dodir sa svojim osećanjima. Pomoći ćete i sebi i njima kada im postavite neko pitanje ili očekujete da nešto odluče, ako jednostavno dodate: uzmi vremena koliko god ti treba. Ta rečenica je pravi melem za njihovu dušu!  

Prva godina zajedničkog života sa suprugom bila joj je, kako kaže, prilično naporna u pogledu komunikacije. Smatrala je da je najvažnije da je gleda u oči dok priča i da je nepristojno to što prekršta ruke i naginje glavu na drugu stranu; a kada bi ga pitala za savet, on bi krenuo „od Kulina bana” ili bi mu trebala tri dana da nešto kaže. – Bila sam potpuno frustrirana jer sam do te mere bila ubeđena da me uopšte ne razume, da čak i ne sluša šta mu govorim i da mu nije ni stalo do mene. A ono što je bilo najluđe, kada sam ga stavljala na probu i tražila da ponovi ono što sam mu rekla, izrecitovao bi sve od početka do kraja! To me je dodatno izluđivalo. Kao da nismo pričali istim jezikom! Tragajući za odgovorom na pitanje zašto mi se sve to dešava, došla sam do priča polaznika NLP instituta i moje putovanje u susret samoj sebi je počelo... A što se tiče mog životnog partnera, više ga ne pitam: vidiš li šta ti govorim? Jer, kako neko može da vidi ono što mu kažete?!

Umesto toga, pitam ga: kako ti ovo zvuči? Ne tražim više da me gleda u oči dok razgovaramo jer sada znam da se, kada prekrsti ruke i nagne glavu, sav pretvorio u uvo. I više se ne pitam ko je tu lud, već se nasmejem u sebi, jer sada znam i razumem lepotu te različitosti iz koje svakodnevno učimo, otkrivamo, shvatamo, spoznajemo. Moje putovanje i dalje traje, sve manje osećam strah, sve brže se dižem, koraci su mi čvršći, ispunjena zahvalnošću i ljubavlju prema sebi, prema svom divnom životu, prihvatanjem sebe i te moje nesavršene savršenosti – iskreno kaže Zorana Dimitrijević, sertifikovani NLP master. 

PROČITAJTE JOŠ: 10 psiholoških trikova: kako da primenite psihologiju i poboljšate svoj život

Naravno, svi mi koristimo sve jezike u različitim situacijama. Bilo bi krajnje neprimereno pokušati da ljude spakujemo u fioke, jer se dešava da neko ko je tipično vizuelni tip, ponekad odlično reaguje na glasovno uputstvo; ili, neko ko je tipični auditivni tip, do tančina upamti kako je izgledao neki klub u kojem je bio. Kada to naučimo da razlikujemo, tada počinjemo da razmenjujemo informacije s ljudima na jeziku koji oni razumeju, što nas čini dopadljivijim i naše ideje bivaju bolje prihvaćene. – Tada počinjemo da se razumemo. Zamislite samo blagodeti toga na svom radnom mestu, u vezama, životu. To što umete da govorite jezikom sagovornika biće obostrana dobit – za njega jer vas bolje razume, a za vas jer ste stekli veštinu da nekome uspešno prenesete svoju ideju ili poruku. Više ne morate da se pitate ko je ovde lud niti da ispravljate krive Drine, već se nasmešite sa odobravanjem i priznavanjem jer lepota i jeste u toj različitosti – savetuje Zorana Dimitrijević, sertifikovani NLP master. 

Tekst: Žaklina Milenković 

Izvor: Lisa lepa & srećna