Izraelci u šali kažu da se „u Haifi radi, u Jerusalimu moli, a u Tel Avivu zabavlja“. To vam postane jasno čim dođete u taj dvomilionski grad koji nazivaju i Majamijem Bliskog istoka. Život u Tel Avivu je vrlo dinamičan, što se ne odnosi samo na njegov noćni život, za koji mnogi kažu da je bolji od onog u Njujorku, nego, uopšteno, na životni stil njegovih stanovnika.
Što se tiče istorije Tel Aviva, već nakon prvog obilaska saznaćete interesantne činjenice o ovom gradu koje verovatno pre niste znali: na hebrejskom jeziku Tel Aviv znači „prolećni breg”; bulevar Rothschild je najlepša i najskuplja ulica u Tel Avivu, a nazvana je po francuskom filantropu Baronu Edmondu Džejmsu de Rotšildu, a na ovom bulevaru smeštena je Zgrada nezavisnosti u kojoj je 14. maja 1948. godine proglašena država Izrael.
U Tel Aviv možete otputovati skoro svakodnevno direktnim letom Jata iz Beograda. Let u jednom smeru traje nešto više od četiri sata. Šetalištem uz peščanu plažu za samo jedan sat lagane šetnje možete doći do Jafe, odakle se pruža jedan od najlepših pogleda na Tel Aviv. Za vožnju gradom koristite se javnim autobuskim prevozom - najjeftiniji je. Karta u jednom smeru košta oko 100 dinara, a za deset minuta vožnje taksijem morate izdvojiti deset puta više. Za smeštaj je idealan Moriah Plaza Hotel.Skoro sve plaže su javne, čak i one koje se nalaze ispred hotela.
U Tel Aviv sam stigla nakon obilaska skoro celog Izraela sa desetak kolega. Naše putovanje bilo je osmišljeno po principu spajanja prijatnog sa korisnim, što se i ovaj put pokazalo kao veoma dobra kombinacija. Doputovali smo u nedelju predveče. Na gradskim ulicama dočekale su nas gužve.
U Izraelu je nedelja prvi radni dan u sedmici, pa su se u to vreme svi vraćali sa posla. Iako je od Jerusalima udaljen samo sat vremena vožnje, ta dva grada potpuno su različita i skoro kao da nemaju ništa zajedničko. Bez obzira na to da li je radni ili neradni dan, u Tel Avivu su kafići, restorani i noćni klubovi svako veče puni. Prošle godine stanovnici Tel Aviva imali su razloga za slavlje jer se obeležavalo sto godina postojanja grada, ali u njemu, izgleda nije problem svakodnevno naći povod za slavlje i dobru zabavu.
Iz hotela u kojem sam odsela (iz lanca Moriah Plaza Hotels), solitera od 18 spratova, koji se nalazi u nizu najatraktivnijih telavivskih hotela smeštenih uz dugu peščanu plažu uz Sredozemno more, pruža se predivan pogled na nepreglednu plažu. Nešto dalje vidi se i Jafa (jedan od najstarijih gradova na svetu koji je danas deo Tel Aviva nastanjen uglavnom Arapima).
Nezavisno od doba dana ili noći, na plaži su svi bili vrlo aktivni: neki su trčali, neki vežbali aerobik, neki bacali frizbi, surfovali, igrali odbojku na pesku... A neki su jednostavno sedeli i pričali. Stanovnici Tel Aviva prilično su vezani za svoju plažu. Sve je to moguće i zbog idealnih vremenskih uslova. Naime, sredinom novembra prosečna temperatura vazduha u ovom gradu iznosi dvadesetak stepeni, a takva je temperatura i tokom cele zime.
Stroge mere sigurnosti
Već prvo veče krenuli smo u potragu za dobrim restoranima. Uz šetalište uz plažu vrlo je raznovrsna ponuda restorana, kao i u celom gradu. Tamo možete naći košer restorane, arapske, japanske, italijanske, neizostavni McDonalds, ali i one s internacionalnom kuhinjom. Nakon ulaska u svaki restoran, klub, kao i u šoping centar, dočekuje vas obezbeđenje koje, iz sigurnosnih razloga, mora da pregleda i vas i vaše torbe. U početku je to malo neobično, ali se svi brzo na to naviknu, kao i na mnoštvo mladih ljudi u uniformama. Budući da je u Izraelu vojni rok obavezan i za mladiće i za devojke, možete ih videti u uniformama po celom gradu.
To vas podseća da ste, ipak, u zemlji koja je u strahu za svoju sigurnost, u šta smo se uverili već na aerodromu pre ulaska u avion, gde prvo morate odgovoriti na brojna, pomalo i neobična pitanja, poput: „Da li ste sami pakovali svoju putnu torbu?“ ili: „Sa kim ste se sreli pre dolaska na aerodrom?“
U modernom Tel Avivu (u arhitektonskom i svakom drugom smislu) ratno stanje ne oseća se toliko kao nekim drugim gradovima. Nacionalne podele, koje svuda u Izraelu izazivaju sukobe, u Tel Avivu su se savršeno stopile. Pa tako, dok je u Jerusalimu jasno vidljiva granica između jevrejske i arapske četvrti kao i netrpeljivost između dva naroda, u Tel Avivu pak u gej paradi arapski i jevrejski homoseksualci idu jedni uz druge. Ovaj grad zapadnjačko-mediteranske atmosfere zrači optimizmom tako da nije ni čudno da je jedna od najatraktivnijih destinacija na Bliskom istoku, a i šire, za sve ljude željne zabave.
Šoping i nacionalna hrana
Ako želite da kupite bolje marke odeće ili izraelske modne brendove, najbolje je da se uputite u moderne šoping centre poput Azrieli Malla ili Ramat Aviva, dok je za atmosferu pravog istočnjačkog bazara (na kojem se nudi sve i svašta, a možete beskrajno dugo da se cenkate) najbolje je da posetite pijacu Carmel Market. Ručno izrađene suvenire najbolje je da kupite u ulici Nahalat Binyamin.
Izraelski novac je šekel (jedan šekel je 17,5 dinara). Skoro u celoj zemlji uzimaju i američke dolare. Tel Aviv nije previše skup grad. Kafu ćete, na primer, u poznatoj umetničkoj ulici Nahalat Binyamin (koja pomalo podseća na umetničke četvrti Pariza i Rima) platiti najviše 160 dinara. Stanovnici Tel Aviva susretljivi su i druželjubivi, i veoma su otvoreni prema strancima i turistima.
Iako sam već u Jerusalimu probala humus, odlučila sam da ponovo uživam u tom neobičnom jelu, ovaj put u kombinaciji sa pečurkama.
Inače, humus, koji je navodno libansko jelo, u Izraelu možete naći na svakom koraku. To je namaz od leblebija koji se obično jede sa vrlo ukusnom lepinjom.
Arapi za Izraelce obično kažu da „nije dovoljno što im kradu zemlju, nego i kuhinju“, ali je činjenica da Jevreji, kao i muslimani, humus jedu već vekovima.
Ovde je poznat i falafel, koji možete da kupite i u restoranima, ali i kod uličnih prodavaca. To je jelo od zapečenih vegeterijanskih kuglica od leblebija ili boba, i raznih biljaka i začina, koje se jede sa sosom od susama i prženim povrćem u lepinji, a košta otprilike 220 dinara.
Ako iz Izraela želite da ponesete lep komad nakita, kupite onaj pomalo bajkovitog izgleda sa potpisom Michal Negrin, poznate izraelske dizajnerke nakita i enterijera. Taj nakit možete naći skoro svuda, od šoping centara do duty free shopova na aerodromu Ben Gurion.
Ono što je u Tel Avivu takođe fascinantno jeste arhitektura. Središte grada mešavina je mnogih arhitektonskih stilova, koji su odraz arhitekture zemalja iz kojih su dolazili imigranti, od neoklasičnog bečkog stila do Bauhausa. Telavivski bauhaus stil nadaleko je poznat. Doneli su ga Jevreji koji su pobegli iz Nemačke tridesetih godina prošlog veka.
To nasleđe počelo je više da se ceni tek 2003. godine, kada je Unesco bauhaus građevine u izraelskoj metropoli proglasio delom svetske kulturne baštine.
Noćni život
Bauhaus, „uvezen“ iz Evrope, u Tel Avivu je razvio i neke svoje lokalne specifičnosti, pa su tako zbog klime prozori manji, zgrade imaju stubove, ravne krovove, a građevinski materijal je pojačani beton. Zbog bauhaus stila Tel Aviv je dobio i nadimak – Beli grad. U njemu je danas više od 1.500 očuvanih bauhaus građevina.
Jedno od najpopularnijih mesta za večernje izlaske je Namal, nekadašnja luka sa brojnim restoranima, kafićima na otvorenom i noćnim klubovima. Naš izbor bio je vrlo posećeni klub Old School.
Inače, izraelski noćni klubovi uveliko se razlikuju od naših po tome što skoro u svakom od njih možete i nešto da prezalogajite, na primer suši, komadiće zapečene piletine u testu nalik tortiljama i posoljeni bob.
Iako je bio ponedeljak, klub je bio sasvim pun, a na naše prvobitno čuđenje tome što niko ne igra, budući da su muzika i atmosfera odlični, uskoro smo dobili odgovor. Odjednom su se mladići i devojke, svi redom, popeli na veliki šank smešten na sredini kluba. Naime, u telavivskim noćnim klubovima nema klasičnih plesnih podijuma zato što ih niko ne bi koristio jer skoro svi plešu - na šanku.
Tekst Renata Debeljak • Foto: privatni album
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.