Kažu da je Dunav najlepši u Srbiji i da samo ovde ima tako lepu plavu boju. Njegov put u našoj zemlji traje 588,5 kilometara.
Moćan i plav, širok i jak, Dunav je dug 2.860 kilometara i ima bezbroj godina u krštenici. Nema stalnu adresu, već živi u deset zemalja i stalno je u nekom drugom gradu.
Sluša i poznaje mnogo jezika i isto toliko ljudskih priča, a najviše onih alaskih. Na njegovim obalama ljudi rastu, žive i stare, sastaju se i rastaju, vole... To je Dunav! Kroz našu zemlju protiče u dužini od 588 kilometara i na tom putu menja se od lenje ravničarske reke, do brze i ćudljive kroz Đerdapsku klisuru.
PROČITAJTE VIŠE: OVO JE BLAGO ISTOČNE SRBIJE: bistro jezero, palata iz rimskog doba, mistične pećine i kameni mostovi koje morate obići
Najbolje ćete ga upoznati plovidbom od mesta do mesta, od grada do grada. Ali, svakako se računa i uživanje s kopna, šetnja kejom ili ljuljuškanje na splavu. Idući sa severa nizvodno na istork, obavezne stanice su gradić Apatin, kao i brojni usputni rukavci u kojima su se smestile autentične čarde, gde možete probati specijalitete od rečne ribe.
Oko Fruške gore Dunav pravi veliki zaokret i spušta se u Srem. S vode je najbolji pogled na rodne fruškogorske vinograde i brojne ade i sprudove, koji se pomaljaju iz vode pri niskom vodostaju. Novi Sad je prvi veliki čuvar Dunava sa svojom Petrovaradinskom tvrđavom, koju nazivaju još i srpskim Gibraltarom.
Tu su i šarmantni i vremešni Sremski Karlovci i Krčedinska ada s netaknutom prirodom, gde slobodno žive konji, magarci, mangulice i mnoge druge životinje. Ova divlja oaza idealna je za foto-safari, uživanje u prirodi i ribolovu.
Na prolasku kroz Beograd Dunav je posebno lep, idući od Zemuna, odakle se pruža pogled na kulu Gardoš iz 19. veka, pa sve do mesta susreta sa Savom i parka Ušće. Nezaobilazni su prirodna oaza Veliko ratno ostrvo i predivni Kalemegdan, koji vekovima budno motri na panonsku ravnicu.
Sledeće utvrđenje na Dunavu je Smederevska tvrđava koju je u 15. veku izgradio despot Đurađ Branković. Spada u najveće srednjevekovne ravničarske tvrđave u Evropi sa 25 kula. Poznato je da je zbog navale Turaka građena velikom brzinom usled čega su graditelji umirali od iscrpljnosti, a za sve je okrivljena despotova žena, u narodu poznata kao Prokleta Jerina. Legenda kaže da je unutar zidina zakopala blago da ga osvajači ne bi pronašli, koje do dana današnjeg nije otkriveno.
KOJE 3 TAČKE MORATE OBIĆI NA DUNAVU? PROČITAJTE OVDE!
