Predivni švajcarski grad Cirih baškari se na obali jezera, okrenut je umetnosti i ekologiji, a najlakše se obilazi peške.
Inspirisao je Johanu Špiri da upravo tu napiše Hajdi, knjigu koja je obeležila detinjstvo mnogih generacija...
To je mesto gde na svakom ćošku teče pitka planinska voda iz fontana, grad trgova, crkava i starih zgrada koje su imale sreću da ne budu rušene u ratovima... Deli ga reka Limat, a s druge strane zapljuskuje prelepo jezero.
Nije glavni, ali je najveći u Švajcarskoj, jednom rečju, Cirih. Smešten u severnom, nemačkom delu zemlje, najskuplji je za život u čitavoj Evropi, a u samom vrhu je i na svetskoj listi. Švajcarci su ponosni na svoj grad koji nazivaju zelenim radi brige o životnoj sredini. Ovde živi i radi oko 400.000 stanovnika svih nacionalnosti i veroispovesti zahvaljujući dobrim poslovnim prilikama, najviše u bankarskom sektoru, ali sve više i u ugostiteljstvu i turizmu.
PROČITAJTE JOŠ: SIGURNO STE VIDELI OVU SLIKU NA INSTAGRAMU, ALI NISTE ZNALI GDE SE NALAZI: Upoznajte Lago di Brajes
Severni deo jezera čini Zlatna obala načičkana otmenim vilama. Šetajući prema centru, videćete mnoge luksuzne hotele i prodavnice, jer je ovo najskuplji deo grada. Ubrzo ćete stići do prvog mosta gde možete uživati u panorami grada, a po vedrom danu i u pogledu na Alpe u daljini. Ciriško nebo ne zaklanjaju visoke zgrade, jer to ne dopušta urbanistički propis, ali se zato ističu crkveni tornjevi.
Stari deo grada je Lindenhof nastao u srednjem veku, s uskim kaldrmisanim ulicama, prolazima i autentičnim zgradama. Slobodno se izgubite, fotografišite, pijte vodu iz brojnih fontana, popijte kafu u nekom ušuškanom kafeu ili ručajte ako ste spremni da platite oko 20 franaka za prosečan obrok. Neka vam orijentir prilikom šetnje budu crkveni tornjevi.
Grosminstersku crkvu iz 12. veka na obali reke Limat prepoznaćete po dva identična zvonika i romanskom stilu. Zvonici su prvobitno bili sagrađeni od drveta, ali su izgoreli u požaru 1781. godine. Odatle se pruža neverovatan pogled na čitav grad, njegove krovove i tornjeve, reku i jezero, pa stoga vredi da izdržite uspon od 187 stepenika.
OSTATAK TEKSTA PROČITAJTE OVDE
