Inspirisao je Johanu Špiri da upravo tu napiše Hajdi, knjigu koja je obeležila detinjstvo mnogih generacija...
To je mesto gde na svakom ćošku teče pitka planinska voda iz fontana, grad trgova, crkava i starih zgrada koje su imale sreću da ne budu rušene u ratovima... Deli ga reka Limat, a s druge strane zapljuskuje prelepo jezero.
Nije glavni, ali je najveći u Švajcarskoj, jednom rečju, Cirih. Smešten u severnom, nemačkom delu zemlje, najskuplji je za život u čitavoj Evropi, a u samom vrhu je i na svetskoj listi. Švajcarci su ponosni na svoj grad koji nazivaju zelenim radi brige o životnoj sredini. Ovde živi i radi oko 400.000 stanovnika svih nacionalnosti i veroispovesti zahvaljujući dobrim poslovnim prilikama, najviše u bankarskom sektoru, ali sve više i u ugostiteljstvu i turizmu.
PROČITAJTE JOŠ: SIGURNO STE VIDELI OVU SLIKU NA INSTAGRAMU, ALI NISTE ZNALI GDE SE NALAZI: Upoznajte Lago di Brajes
Severni deo jezera čini Zlatna obala načičkana otmenim vilama. Šetajući prema centru, videćete mnoge luksuzne hotele i prodavnice, jer je ovo najskuplji deo grada. Ubrzo ćete stići do prvog mosta gde možete uživati u panorami grada, a po vedrom danu i u pogledu na Alpe u daljini. Ciriško nebo ne zaklanjaju visoke zgrade, jer to ne dopušta urbanistički propis, ali se zato ističu crkveni tornjevi.
Stari deo grada je Lindenhof nastao u srednjem veku, s uskim kaldrmisanim ulicama, prolazima i autentičnim zgradama. Slobodno se izgubite, fotografišite, pijte vodu iz brojnih fontana, popijte kafu u nekom ušuškanom kafeu ili ručajte ako ste spremni da platite oko 20 franaka za prosečan obrok. Neka vam orijentir prilikom šetnje budu crkveni tornjevi.
Grosminstersku crkvu iz 12. veka na obali reke Limat prepoznaćete po dva identična zvonika i romanskom stilu. Zvonici su prvobitno bili sagrađeni od drveta, ali su izgoreli u požaru 1781. godine. Odatle se pruža neverovatan pogled na čitav grad, njegove krovove i tornjeve, reku i jezero, pa stoga vredi da izdržite uspon od 187 stepenika.
Preko puta, na drugoj obali reke, smestila se Frauminsterska gotska crkva sa elegantnim špicastim krovom plave boje. Današnja zgrada datira iz 13. veka. U prošlom stoleću naknadno je bila ukrašena divnim vitražima, pa većina turista ne propušta da je poseti. Nekada je obuhvatala ženski manastir u kome su boravile pripadnice aristokratskih porodica.
Treća najznačajnija bogomolja je Crkva Svetog Petra, na kojoj se nalazi najveći časovnik u Evropi, prečnika 8,64 metara. Druga zanimljivost je to što je njen visoki zvonik bio korišćen kao vatrogasna osmatračnica sve do 1911. godine. To je prva protestantska crkva sagrađena posle reformacije.
PROČITAJTE JOŠ: ZAMAK USPAVANE LEPOTICE STVARNO POSTOJI, a posebno je lep u jesen: 3 najlepša dvorca u Bavarskoj
Kuća kulture ponosi se vrednim umetničkim kolekcijama od srednjeg veka do savremenog doba, s akcentom na švajcarskoj umetnosti. Izložene su slike, fotografije, crteži. A ako želite da se vratite u detinjstvo, posetite Muzej igračaka. Kolekcija sadrži igračke iz davne i novije prošlosti, a posebno su zanimljivi vozovi i lutke. Ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu obavezno treba da svrate u Muzej Fife, koji čuva pehare sa svih svetskih prvenstava, kao i dokumenta, fotografije, dresove i još mnogo toga zanimljivog.
Ciriškim ulicama krstare skupa kola, ali mnogo više bicikli, koje lokalci rado voze po svakom vremenu. Naš vodič Barbara otkrila nam je da Švajcarci radije koriste tramvaj ili voz nego automobil da bi stigli do posla, aerodroma ili noćnog kluba, a taksi veoma retko. Razlog je visoka cena. Iako prosečna plata u Cirihu iznosi 5.000 franaka (skoro 5.000 evra) i sve nas čini zavidnim i ljubomornim, treba znati da ogroman deo zarade Švajcarci daju za porez i troškove.
Od Barbare saznajemo i da su stanovi u gradu izuzetno skupi, pa stoga većina iznajmljuje stambeni prostor čiji su vlasnici banke i osiguravajuće kuće. Kirija se kreće od 1.500 franaka (iako je skoro nemoguće naći tako jeftin stan) pa naviše, u zavisnosti od kvadrature i lokacije, a najčešće taj izdatak čini trećinu ili polovinu plate. Osim stanarine i pratećih komunalnih troškova, treba dodati i izdatak za zdravstveno osiguranje.
Postoje tri nivoa zdravstvene zaštite, a ženama su oni u startu skuplji. U proseku, Švajcarkinje je plaćaju oko 500 franaka mesečno. Studije na univerzitetu su pristupačne, semestar košta oko 700 franaka, ali troškovi života u gradu mnoge studente teraju da dele stan s kolegama ili pak da radije ostanu kod kuće u svom gradu, a do fakulteta putuju vozom....
Ako ste planirali da krstarite po buticima, spremite pozamašnu svotu jer je ovde sve mnogo skuplje nego u ostalim švajcarskim gradovima. U ulici Banhofštrase smestili su se najskuplji svetski brendovi, juvelirnice i luksuzni restorani.
Ako niste kupoholičar, ništa vas ne košta da prošetate i uživate u izlozima. Blizu je i Niederdof, još jedna šoping zona. Svratite obavezno u neku od brojnih čokolaterija i probajte pravu domaću čokoladu s alpskim mlekom. Suvenirnice su raštrkane svuda, ali ne očekujte da kupite bilo šta ispod 7 franaka. Čak ni najmanji magneti, hemijske olovke i privesci nisu jeftini, a za alpsko zvonce treba dati više od 15 franaka. Stoga je najbolji suvenir tabla čokolade – nećete pogrešiti.
Dok ste u Cirihu ne bi trebalo da propustite čokoladnu avanturu. Na tridesetak kilometara od grada nalazi se Fabrika čokolade Frej. Osim kupovine u prodavnici, moći ćete da saznate kako od zrna kakaoa nastaje svima omiljena čokolada, kao i poneke tajne čokoladnih znalaca. Tamo smo čuli da Švajcarci najviše vole čokoladu s pomorandžom i da godišnje pojedu oko 120 čokolada, to jest 12 kg ove poslastice. Ulaznica obuhvata i degustaciju svih proizvoda koji mame sa proizvodne trake, pa se možete sladiti pralinama, truflima i crnom, mlečnom i belom čokoladom, ili probati fondu i još mnogo toga... Kada se umorite od „slatkog života”, odgovorite na nekoliko pitanja i saznajte koji ste tip (čokoladne) ličnosti, a onda se slikajte za svoj lični čokoladni omot!
Kad se smrkne, svi željni prvoda prvo večeraju u restoranu, a zatim se zapute u Cirih vest. U nekadašnjoj industrijskoj zoni, napuštene fabrike, hale i silosi pretvoreni su u moderne i izuzetno popularne klubove tehno i haus muzike. Od četvrtka do nedelje čeka se na red za ulazak, a popularne ulice su Pelikan plac i Hard štrase.
Tekst: Vanja Ostojić
Izvor: Lepa & Srećna
