Za pravoslavne Srbe, krsna slava je jedan od najsvetijih činova porodične vere. To nije samo tradicija – to je liturgijski čin, porodični praznik svetitelja zaštitnika, nasleđen s kolena na koleno, kojim se izražava pripadnost Hristu i Crkvi. Slava je, u svom izvornom obliku, molitveno sabranje, zajedništvo u veri, osvećenje doma i porodice.
Ipak, u savremenom društvu sve češće se postavlja pitanje: da li Srbi danas zaista slave slavu – ili je samo “obeležavaju”? Nažalost, mnogi danas slavu doživljavaju više kao društveni događaj nego kao duhovni čin.
Ikona i kandilo se postavljaju pro forme, dok centralno mesto zauzimaju bogate trpeze, muzika, alkohol, pa čak i elementi koji nemaju nikakve veze s hrišćanstvom. Neretko su to okupljanja gde se iz svetiteljske atmosfere lako sklizne u potpuno profani ambijent.
Na to već godinama upozorava otac Rafailo Boljević, čije reči ne ostavljaju ravnodušnim:
“Vi danas imate potpuno paganske atmosfere u mnogim domaćinstvima. Gori tamo kandilo, ima tamo ikona, ali samo da bi stvar bila još grđa – veze sa Crkvom nema. Danas đavo posebno uživa u tim našim slavama. Navede domaćina, rašrafi ga, nauči ga i onda on slavi u demonskom odelu svetitelja kome se na taj način izruguje.”
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da mnogi slave slavu, a da nisu ni kršteni. Dolaze u hramove, donose slavski kolač, a da prethodno nisu primili Svetu tajnu krštenja – osnovu pripadnosti Crkvi.
Otac Rafailo svedoči: “Dolazi u hram sa svojom porodicom, donosi kolač, a nije kršten. Taj čovek je obmanut. Neko ga je uveo u prostor, ali on ni kršten nije. Imamo jednog koji je sve prevazišao – došao u manastir sa kesom pšenice kupljenom u prodavnici, neotpakovanom! Došao da radimo… ne znam ni ja šta. Ali, to nije jedan čovek – on je jedan od mnogih.”
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Otac Rafailo dodaje: “Imamo ljude koji se na rođenim slavama i drogiraju, dok u pozadini ‘bije’ tehno. I sve to, braćo i sestre, kada bi se izvuklo, taj snimač, kada bismo mi to sabrali – to bi bio zvuk pakla. To bi bio onaj škrgut zuba, to bi bila ona vriska koju će naslediti svi oni koji tako govore, koji tako misle, koji tako veruju.”
Danas, više nego ikada, potrebno je podsetiti se suštine slave. Slava nije samo porodična svetkovina – to je duhovni zavet. Slava traži liturgiju, molitvu, pričešće, pokajanje, post. Slava se ne slavi zbog običaja – slava se slavi radi Boga. Onog Boga koji, kako kaže otac Rafailo, “ima svoj snimač”: “Gospod sve to sluša, sve to čuje i granicu podvlači.” Pročitajte i koji su lepi, a jeftini pokloni za slavu i u galeriji pogledajte čestitke.
BONUS VIDEO:
Tekst: Religija.rs / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić