Česnica je tradicionalan kolač koji domaćice u Srbiji zamese za Badnje veče ili rano ujutru za Božić, pre svitanja. Ona se lomi odmah nakon božićnjeg kolača.
Domaćin se prekrsti, pripali božićnu sveću, okadi trpezu, pročita "Oče naš" ili, ako zna, otpoje: "Roždestvo tvoje, Hriste Bože, naš...", prereže božićni kolač, a onda uzme česnicu, podigne je uvis, u slavu novorođenog Bogomladenca Isusa, a za život i zdravlje svih ukućana, položajnika i namernika, okrene je kao slavski kolač sa svima ukućanima tri puta, zdesna-nalevo, suprotno od kretanja kazaljke na satu, prelomi preko sredine i svim članovima domaćinstva (prisutnima) odlomi po jedno parče.
Jedno odvoji za položajnika, a drugo za putnika namernika (za člana domaćinstva koji nije prisutan, za vojnika, ili putnika koji može da svrati u goste).
Za stolom domaćin deli česnicu svakom članu porodice, a veruje se da će onaj koji u svom delu kolača pronađe novčić ili dukat tokom cele naredne godine imati sreće, zdravlja i bogatstva.
Po predanju svi članovi porodice moraju da pojedu svoje deo česnice kako bi u njihov dom ušla snaga i zdravlje, a onaj koji pronađe novčić nikako ne sme da ga baci ili zaboravi.
Veruje se da novac koji je izvučen iz česnice treba da se otkupi drugim novcem od onoga ko ga je pronašao u kolaču, a zatim se stavi na ikonu ili pored nje i čuva se do sledećeg Božića.
Na božićnoj trpezi nalazi se sito s odabranim voćem kao i na badnjačkoj večeri; božićna sveća; božićni kolač; česnica, pečenica, kobasica. Tako su u pesmi: „Božić, Božić bata..." (ovo "bata" znači korača!) peva: „U Božića tri nožića: jedan seče česnicu, drugi seče pečenicu, treći seče kobasicu."
Tu su, razume se, još svakovrsne đakonije koje domaćice pripremaju za ovaj najradosniji hrišćanski praznik i dan, u koji nam se Hristos rodio, zato i treba odabranim jelom i pićem i da se proslavi njemu "u čast i čest" a nama na radost.