Srpska pravoslavna crkva 6. januara praznuje Badnji dan, koji se proslavlja uoči Božića i najavljuje ga. Ovaj praznik je okrenut domu i porodici i običaj je da se svi članovi okupe za posnom večerom. Badnji dan je ime dobio po badnjaku koji tog jutra unosimo u domove, a često se kaže da ono što radimo za Božić, radićemo cele godine. Prema narodnim verovanjima i običajima, ovo se ne sme raditi na Badnje veče i Božić.

  • Ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić, zato se na Badnji dan ništa ne daje, niti pozajmljuje iz doma.

 Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra u peći i kaminu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave.

  • Narodno verovanje kaže, da za Badnje veče ne smemo zaspati dok badnjak ne pregori, jer će - govorilo se - ukućani umirati bez predznaka.
  • Orah se jede isključivo na Badnje veče za posnom trpezom, nikako ostalih dana Božića.  
  • Kada se unese slama u kuću za Božić treba obuti čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula.

  •  Prema tradiciji na božićnoj trpezi treba da se nađu prasetina ili jagnjetina, dok ćurka, piletina, patka nikako ne smeju da se jedu. Prema verovanjima pernata živina je simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe.
  •  Ukućani se ne smeju svađati kako ih maleri ne bi terali tokom cele godine
  • Važi uverenje da na Božić ne treba raditi teške poslove, kao i na svaki drugi praznik. To je dan za opuštanje i razgovor sa porodicom, bez teških tema.

Izvor:Lepa&Srećna