Nekada je u Srbiji vinograd bio sastavni deo domaćinstva, a naša država zemlja vinara. Dok svaki Francuz godišnje popije skoro 50 litara vina, kod žitelja Srbije taj broj je skoro deset puta manji. Bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom iziskuje dosta novca, pa nije ni čudo što velikim proizvođačima ovaj biznis više dođe kao hobi. Lisa je pronašla četiri porodice iz Beograda koje su imale dovoljno hrabrosti i želje da ulože pare i energiju u vinograde širom Srbije, da sačuvaju tradiciju i pokušaju da vrate našu zemlju na listu vinarskih zemalja.

U Pocerskom rejonu, u selu Miličinica, na osunčanim padinama Vlašića brdašce Pusula decenijama je čekalo da na svoju crvenu zemlju primi nove stanovnike - čokote vinove loze. Porodice Mikanović i Savić koje žive u Beogradu, osnivači istoimene vinarije, krenule su pre sedam godina na svoj put vina u nadi da će ovaj lep ali izazovan posao naslediti i generacije koje dolaze.

Očuvana priroda, pitom i slikovit kraj od davnina poznat po vinogradarstvu i voćarstvu, išli su u prilog ideji o stvaranju božanske kapljice na ovom mestu.

- Najveće ohrabrenje i potvrda da nećemo napraviti grešku bilo je saznanje da je valjevski kraj imao vinograde još davne 1863. Tada je u ovom selu bilo zasađeno oko 160 motika vinograda, što bi u današnjim merama iznosilo više od deset hektara. Danas imamo svojih 14 hektara - rekla nam je Marina Zelenkapić (30), ćerka jednog od vlasnika.

Tekst: Nenad Blagojević