- Za Krstovdan se u srpskom narodu vezuju brojni običaji i verovanja.
- Oblačno nebo navodno najavljuje zimu bogatu snegom.
- Grmljavina se tumačila kao znak rodne i plodne godine, a kiša ima posebno značenje.
Jesenji Krstovdan, odnosno Vozdviženje Časnog krsta, obeležava se 27. septembra i u crkvenom kalendaru je crveno slovo. Krstovdan se u Srbiji ne vezuje samo za crkvene običaje i prazničnu trpezu, već i za brojna narodna verovanja koja su se prenosila generacijama.
Posebno se gledalo u nebo, jer se verovalo da vreme na ovaj dan može da nagovesti kakvi nas meseci očekuju.
Da li će biti oblačno, kišovito ili će se čuti grmljavina - svaki znak imao je svoje tumačenje. I dok danas znamo da vremenske prilike ne mogu da predvide kakva će biti cela godina, ova stara verovanja i dalje privlače pažnju.
Šta znači ako je Krstovdan oblačan?
Prema narodnom verovanju, oblačno vreme na Krstovdan najavljivalo je zimu bogatu snegom. U pojedinim krajevima verovalo se i da vremenske prilike oko ovog praznika mogu da nagoveste ono što sledi tokom narednih meseci.
A šta ako na praznik zagrmi?
Grmljavina je u narodnoj tradiciji imala posebno značenje. Verovalo se da bi grom na Krstovdan mogao da bude znak rodne i plodne godine, odnosno dobrog roda.
I kiša ima svoje tumačenje
Naši stari pažljivo su pratili padavine i povezivali ih sa onim što će doneti naredni period. Takva predanja nastala su u vreme kada su vremenske prilike bile mnogo važnije za svakodnevni život i poljoprivredu nego što su danas.
BONUS VIDEO