Blažena Matrona Moskovska jedna je od najpoštovanijih svetiteljki Ruske pravoslavne crkve, ali je vole i poštuju i vernici u Srbiji. Za hiljade vernika njeno ime postalo je simbol nade, pomoći i utehe. Njeni praznici obeležavaju se 2. maja i 8. marta, a njene mošti danas se čuvaju u Pokrovskom manastiru u Moskvi.
Njen život je bio neobičan, težak, pun čuda, vere i nade. Još od detinjstva bila je posebna devojčica, a kasnije, kako se navodi u njenom žitiju, svojim načinom života i molitvama postala je svetiteljka.
Detinjstvo Matrone Moskovske
Matrona Dmitrijevna Nikonova rođena je 1881. godine, prema zvaničnom žitiju, u siromašnoj seljačkoj porodici u selu Sebino u Tulskoj guberniji. Njeni roditelji, Dmitrij i Natalija, već su imali troje dece, a Matrona je bila njihovo četvrto dete.
Prema žitiju, majka je pre njenog rođenja sanjala belu pticu sa ljudskim licem i zatvorenim očima. Kada je devojčica rođena, bila je slepa, sa nerazvijenim ili potpuno odsutnim očnim jabučicama.
Predanje kaže da se prvo čudo povezano sa Matronom dogodilo prilikom njenog krštenja. Kada je dete spušteno u krstionicu, iz vode se, prema svedočenju prisutnih, podigao mirisni stub.
Detinjstvo joj nije bilo lako. Zbog slepila je trpela okrutnost vršnjaka, ali je od najranijih godina bila veoma posvećena veri. Mnogo vremena provodila je u crkvi, a kod kuće se često igrala u uglu u kojem su se nalazile ikone. Prema njenom žitiju, već oko sedme ili osme godine počela je da pokazuje dar za koji su ljudi verovali da uključuje isceljenje i predviđanje događaja. Meštani su počeli da joj dolaze tražeći savet i molitvu, a glas o neobičnoj devojčici proširio se okolnim selima.
Sa 14 godina otputovala je na hodočašće sa ćerkom jednog lokalnog zemljoposednika. Prema predanju, tada je upoznala Svetog Jovana Kronštatskog, koji je navodno rekao: „Moja zamena dolazi.“ Ovaj susret, međutim, pripada predanju i nije potvrđen pouzdanim istorijskim dokumentima. Kada je imala 17 godina, Matrona je izgubila sposobnost hodanja. Uzrok njene nepokretnosti nije poznat, a ona je svoje stanje prihvatila kao životno iskušenje.
U galeriji ispod pogledajte slike Svete Matrone Moskovske i manastira u Rusiji gde se čuvaju njene mošti!
Čuda Matrone Moskovske
Veći deo života Matrona je provela u Moskvi. Nakon revolucije našla se u veoma teškim okolnostima. Njena braća postala su komunisti i nisu želela da žive sa njom zbog njenog otvorenog verskog života, pa je Matrona napustila rodni kraj.
Od 1925. godine živela je bez stalnog doma i dozvole za boravak. Selila se od jednog poznanika do drugog i često se skrivala od policije. Živela je na različitim adresama u Moskvi, uključujući Sokolnike, Pjatnicku ulicu i Petrovsko-Razumovsko.
Savremenici su je opisivali kao sitnu i puniju ženu sa blagim osmehom. Vodila je jednostavan i pobožan život, mnogo se molila, odlazila u crkvu, ispovedala se i pričešćivala. Prema crkvenom žitiju, ljudi su joj dolazili iz različitih krajeva, a među njima je bilo mnogo bolesnih. Navodi se da je dnevno mogla da primi i do 40 ljudi. Jedno od poznatih svedočanstava govori o čoveku koji je iznenada izgubio sposobnost da pomera ruke i noge. Njegova sestra otišla je kod Matrone i zamolila je za pomoć. Matrona je pristala da se pomoli za njega. Prema svedočanstvu, čovek je nakon toga zaspao, a narednog jutra probudio se zdrav.
Važno je da sama Matrona, prema predanju, nije sebe smatrala isceliteljkom. Kada su joj ljudi pripisivali čudesnu moć, odgovarala je da čoveku pomaže Bog. Tokom Drugog svetskog rata nastale su i priče da je Matrona predviđala sudbine vojnika i tok rata. Jedno od poznatijih predanja govori o ženi koja je dobila tri obaveštenja o smrti svog supruga. Matrona joj je navodno rekla da je on živ i da će se vratiti kući. Prema priči, čovek se zaista vratio 1947. godine.
Matrona Moskovska preminula je 2. maja 1952. godine. Pre smrti je, prema žitiju, tražila da bude sahranjena na Danilovskom groblju, gde se tada nalazila jedna od retkih aktivnih crkava u Moskvi.
Kanonizacija Matrone Moskovske
Proces kanonizacije Matrone počeo je krajem 20. veka. Komisija Ruske pravoslavne crkve razmatrala je dostupne materijale o njenom životu i 1998. godine njene mošti su pronađene i prenete u Pokrovski manastir u Moskvi. Godine 1999. Matrona je kanonizovana kao lokalno poštovana svetiteljka, a 2004. godine proglašena je za svetiteljku koju poštuje cela Ruska pravoslavna crkva.
Glavni dan njenog spomena je 2. maj, godišnjica njene smrti. Vernici je sećaju i 8. marta, na dan pronalaska njenih moštiju, dok se 5. oktobra pominje u okviru Sabora tulskih svetitelja, a 6. septembra u okviru Sabora moskovskih svetitelja.
Molitva blaženoj Matroni Moskovskoj
"O, blažena mati Matrono, duhom na nebesima pred prestolom Božijim predstojeći i, telom pak na zemlji počivajuvši i danom ti sviše blagodaću, razna čudesa točeći. Pogledaj sada milostivim okom tvojim na nas grešne, u tugama, bolestima i grehovnim iskušenjima dane svoje provodimo, uteši nas očajne, isceli naše ljute neduge, popuštene na nas od Boga, po gresima našim, izbavi nas od mnogih nevolja i neprilika, umoli Gospoda našeg Isusa Hrista da nam oprosti sva naša sagrešenja, bezakonja i grehopade, kojima mi od mladosti naše sve do današnjeg dana sagrešismo, da tvojim molitvama zadobivši blagodat i veliku milost, proslavimo u Trojici jedinoga Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin."
Danas hiljade vernika posećuju Pokrovski manastir u Moskvi kako bi se pomolili pred moštima Svete Matrone. Njeno poštovanje posebno je snažno među ljudima koji joj se obraćaju u trenucima bolesti, tuge, nevolje i životnih iskušenja.