Morske dubine kraj grčkog ostrva Vido postale su večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i teškim povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje. Među potresnim pričama onih koji su život dali za slobodu otadžbine, sačuvana je i jedna posve neobična – priča o Radenku Saviću koji je umakao smrti.
Radenko Savić – pisar u štabu među mrtvima
Među mnogim leševima koje su bacali u more, bio je i Radenko Savić iz Knjaževca, tada pisar u štabu. Kad su mu vezali kamenje i prišli da ga bace u vodu, vojnik Sanda je primetio nešto neobično – telo "nije zenuo", tj. usta nisu bila otvorena.
Ipak, kako se tih dana nagledao strahota, vojnik tome nije pridavao naročitu pažnju i nastavio je sa svojim teškim poslom, piše Istorijski zabavnik.
Čudo u ledenoj vodi
A onda se desilo ono što se mnogima činilo nemogućim. Kad je Radenko pao u ledenju vodu, osvestio se i povikao:
"Gde sam ja ovo? Pomazite, braćo!"
Vojnici koji su ga prethodno smatrali mrtvim skočili su u more i izvukli ga. Radenko ne samo da je preživeo, već je dočekao i oslobođenje zemlje i povratak u domovinu.
Novi život – od profesora do čuvara sećanja
Posle rata, Radenko je završio školovanje i postao profesor geografije u Gimnaziji u Smederevu. Bio je vrlo strog, a đaci su se šale radi raspitivali o njegovim spasiocima.
Kasnije se preselio u Sokobanju i svake godine je pozivao one koji su ga spasili iz "Plave grobnice" na Ozren, održavajući sećanje na herojski podvig svojih saboraca.
Poslednji spasilac je preminuo 1966. godine, dok je Radenko, begunac iz Jonskog mora 1916. godine, pridružio se svojim saborcima u 1977.
BONUS VIDEO: