Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Srđevdan, praznik posvećen Svetom Srđu i Vakhu, rimskim dostojanstvenicima i mučenicima koji su život dali za hrišćansku veru. Iako je u pitanju jedna od manjih slava, uz ovaj dan se vezuje niz narodnih običaja i verovanja, od kojih su neki opstali i do danas.
Prema narodnom predanju, Srđevdan označava prirodnu granicu između jeseni i zime – veruje se da se od ovog dana vreme menja, dani postaju kraći, a priroda polako miruje. Zato se na ovaj praznik ništa ne radi u polju, jer se smatra da ko danas ore, tog čeka godina bez napretka. Nekada su zemljoradnici strogo poštovali ovo pravilo, a verovanje kaže da se zabrana odnosi i na one koji danas rade u bašti ili sade biljke.
U našem narodu se veruje da se na Srđevdan ne smeju raditi ni kućni poslovi, jer je praznik obeležen crnim, masnim slovima u crkvenom kalendaru. Taj dan treba provesti u miru, molitvi i zajedništvu – uz slavsku sveću, kolač i ikonu svetaca zaštitnika.
Tradicionalno, kuće koje slave Srđevdan pripremaju mrsnu trpezu, osim ako praznik pada u sredu ili petak, kada se posti.Običaj nalaže i da se dom ukrasi palminim grančicama, simbolom mučeništva i vere.
Iako se danas Srđevdan ređe slavi, postoje mesta poput sela Gorobilje kod Požege, gde više porodica već vekovima čuva ovu tradiciju. Stari običaj poručuje i da se na današnji dan valja podeliti dobra reč i mir – jer, kako narod kaže, "ko na Srđevdan oprosti i pomiri se, cele godine će imati blagostanje".
BONUS VIDEO: