Blaga Marija, crkveni praznik koji se obeležava 4. avgusta, posvećen je Svetoj Mariji Magdalini, ali u narodu je poznat pod drugim imenom i potpuno drugačijim značenjem.
Za razliku od Velike i Male Gospojine, Blaga Marija u srpskoj tradiciji nema veze sa Bogorodicom, već se poistovećuje sa ognjenim i opasnim silama, često prikazivana kao sestra Svetog Ilije i Ognjene Marije.
Na praznik ove svetiteljke, ništa se ne radi od težih poslova, jer se veruje da Blaga Marija može udariti kao grom - ne fizički, već nesrećom u kući, bolestima ili kvarovima.
Kaže se da je ona „blaga samo po imenu“, a u naravi stroga i lako se uvredi ako se ne poštuje njen dan.
U mnogim krajevima, posebno se ne loži vatra, jer se smatralo da može izazvati požar u domaćinstvu. Ne peru se veš, ne mesi se hleb, ne obrađuje se zemlja. Starije žene su govorile: „Ako na Blagu Mariju zamesiš testo, nećeš ga ni ispeći ni pojesti.“
Tog dana, ukućani "miruju", sede kod kuće i izbegavaju rasprave i galamu. Domaćice pale tamjan, a decu poučavaju da je to dan „kad se ne sme igrati ni po dvorištu“ da se ne bi uznemirila svetiteljka.
U nekim krajevima se pominju i zmije: veruje se da su na taj dan posebno opasne i da ih ne treba izazivati, jer ih Blaga Marija štiti.
Blaga Marija simbolizuje smirivanje prirodnih sila. Posle Svetog Ilije, koji „seje munje i gromove“, dolazi ona – kao blaža, ali ne manje moćna. Njen dan je uvertira u jesenje praznike, kada priroda počinje da se smiruje, a ljudi se okreću kući i porodici. Pročitajte i koja se molitva čita za spas braka.
