Svi znamo slogan: "Jednom se živi – uzmi sve što ti život pruža", piše ruski jeromonah Romanov.
"Taj navodno progresivni duh lebdi u vazduhu, nenametljivo se uvlači kroz reklame, samouvereno ga izgovaraju motivacioni govornici, mrmlja nam ga savest kad ne znamo kuda dalje. Ova poruka se predstavlja kao životni kompas, univerzalna mudrost koja obećava ispunjenost i sreću". Kako na ovo gleda pravoslavna vera?
I mnogi joj slepo veruju, živeći "punim plućima". Ali ispod sjajnog omota tog slogana krije se mreža opasnih poluistina i čistih laži koje vešto manipulišu ljudskim slabostima – ne vodeći ka sreći, već ka duhovnom iscrpljenju, moralnom sunovratu, pa i doslovnoj propasti.
Prvo pitanje je: šta znači "sve što ti život pruža"? Upravo ta neodređenost čini ovaj slogan opasnim – dopušta svakome da u njega ubaci svoje želje, bez razlike između plemenitog i niskog, dopuštenog i zabranjenog, korisnog i štetnog. Izjednačavaju se pojmovi dobra i zla, tuđeg i sopstvenog, uzvišenog i prizemnog. Slogan briše granice i relativizuje moral, nudeći "slobodu" bez odgovornosti.
Ruski jeromonah opominje da je problem mnogo dublji. "Osoba bez duhovne orijentacije prihvata ovu poruku kao opravdanje svojih poroka – kao dozvolu da se ne trudi, da se ne menja."
Jer razvoj, rast, bilo u znanju, ljubavi ili duhovnosti, traže napor, samodisciplinu i odricanje. Ovaj moto, međutim, ohrabruje lenjost i bežanje od rasta. „Zašto bih se mučio kada mogu da uzmem ono što mi je na dohvat ruke?“ – pita se čovek zarobljen logikom potrošnje, pretvarajući se u roba svojih strasti.
Na kraju, ova filozofija postaje ideologija – svet bez granica, bez zabrana, bez "ne smeš". Sve se svodi na "ja hoću", a samim tim i "ja mogu". Dužnost, samokontrola, briga za druge – sve to nestaje u kulturi u kojoj je sve na prodaju, sve dostupno, sve moguće… a cena se ne pominje.
Hrišćansko učenje ide suprotnim putem. Apostol Pavle nas uči: "Sve ispitujte, držite se onoga što je dobro." (1. Sol. 5:21). Istinski smisao nije u tome da sve probaš, već da uzmeš samo ono što koristi tvojoj duši i vodi ka večnosti. Spasitelj kaže: "Ako hoćeš za mnom da ideš, uzmi svoj krst i odrekni se sebe." (Mt. 16:24)
To nije poruka protiv života – već poziv da ga živiš odgovorno. Ne u razuzdanosti, već u mudrosti. Ne u trošenju, već u izgradnji. Ne u gomilanju iskustava, već u rastu duše. Jer baš zato što se jednom živi – ne sme se živeti kako bilo.
Slogan "Uzmi sve što možeš" vodi ka praznini. Jevanđelje nas poziva na punoću. Ova razlika nije samo filozofska – već sudbonosna, kaže jeromonah Romanov. Pročitajte i molitvu za nemoguće situacije.
